Arhimedovi sledbenici iz Srbije

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Ima pojedinaca i organizacija koje urade velike stvari za jednu državu, za naciju a da njihovo delo nekako ostane u senci. Da se ne afirmiše u dovoljnoj meri. Matematičko društvo “Arhimedes” svakako spada u organizacije čiji je doprinos srpskom društvu nemerljiv, a da se o njima malo zna.

Ove godine će obeležiti 45 godina od osnivanja a kroz njihove učionice prošlo je na desetine hiljada mladih matematičara. Samo u jednom njihovom takmičenju “Misliša” oprobalo se više od 420 hiljada najmlađih zaljubljenika u matiš.

Mogli bi bez preterivanja reći da je “Arhimedes” u matematici ono što je “Ajaksova” škola u fudbalu ili Akademija Nika Bolitijerija u tenisu. I kao što su iz Bolitijerijeve akademije izašli Monika Seleš, Marija Šarapova, Serena Vilijams, Agasi… tako su iz “Arhimedesa” izlazili svetski asovi.

Mali je ovo prostor da bi nabrojali sve genijalce koji su stasali u ovoj fabrici znanja. Recimo samo da su “Arhimedesovci” kao studenti stizali na najprestižnije univerzitete: Berkli, MIT, Kembridž… Na Berkliju je doktorirao i ostao kao profesor Mladen Despić. Ranko Lazić je svojevremeno proglašen za “Oksfordskog genija”, a ne zaostaju ni mlađe generacije.

Još nismo zaboravili sedmoricu veličanstvenih koji su 2010. kao učenici Matematičke gimnazije primljeni na Kembridž. Malo je poznato da su svi oni u “Arhimedesovoj” školi proveli po nekoliko godina. I Teodor fon Burg, naš najuspešniji takmičar u istoriji matematičkih takmičenja je godinama grejao klupu u “Arhimedesu”. Na prijemnim ispitima i takmčenjima “Arhimedesovci” su uvek u vrhu.

Predavači u “Arhimedesu” su doktori matematike, univerzitetski profesori, profesori, bivši takmičari i osvajači medalja. Spiritus movens ove priče je osamdesettrogodišnji neumorni profesor Bogoljub Marinković. Bogi, kako ga prijatelji zovu, veliki je organizator i entuzijasta kakav se retko sreće.

Kada bi ga kakvim dekretom ubacili u “zadruge” i “farme”, on bi od starleta i tupana napravio šampione matematike. Zato što se ne predaje.

Dugačak je spisak onoga što je sve osmislio i uradio profesor Marinković. Za svoj rad 2002. godine dobio je prestižnu svetsku nagradu “Pal Erdeš” koja se na svake dve godine dodeljuje trojici matematičara sa tri različita kontinenta. Praktično, profesor Marinković je nagradu dobio ne samo kao predstavnik Srbije već i kao predstavnik Evrope.

Radni vek Bogi je proveo na unapređivanju matematičkog obrazovanja mladih, ali i nastavnog kadra. Tokom decenija uspeo je sa saradnicima da formira biblioteku od tridesetak hiljada stručnih knjiga. Sigurno je najveća na ovim prostorima i veliki je kapital za jedno društvo.

Ne bi bilo korektno prećutati da je rad “Arhimedesa” delimično vrednovan i u Srbiji. Profesoru Marinkoviću dodeljena je i Vukova i još nekoliko domaćih nagrada.

I tu se bolji deo ove priče završava. Bez namere da se umanjuje uloga drugih za “Arhimedes”, može se reći da je za matematiku u Srbiji učinio koliko Leonardo da Vinči za renesansu.

Gde su u matematici države koje nemaju slične organizacije? Nema ih! A šta je država uradila za “Arhimedes”? Gotovo ništa, sem sporadičnih i simboličnih novčanih izdvajanja. Oni su svih ovih godina podstanari, a u poslednje vreme moraju da se nose i sa ekonomskim kirijama. Nemaju, dakle, svoj prostor.

Neko će reći, svašta, ali oni svoju školu i časove naplaćuju. Pa, naravno da naplaćuju, kako drugačije pokriti troškove, angažovati predavače. I Narodno pozorište naplaćuje ulaznice iako je na državnom budžetu.

Neverovatno je da tolike zgrade propalih firmi zvrje prazne, da se milioni evra bacaju na gluposti poput novogodišnjih jelki, a da jedna fabrika znanja ne može od države da dobije razumevanje i pomoć. Štaviše, država ih ometa i opstruiše. Ne vrednuje njihov rad. Da su, na primer, u Danskoj, Norveškoj, Singapuru… imali bi status nacionalnog dobra. Njihovim radom lično bi i Arhimed bio ponosan. A mi? Možemo li, zbog nas, da im pomognemo?

Izvor: BIZLife

Komentari 2

  1. Jelena

    Uz ovakvu vlast i pripadajuce mu ministarstvo prosvete, dobro je ako ih jos i ne ukinu. Sa ovom vlascu koja nas vuce na dno, sve sto je dobro, poput Arhimedesa i Matematicke gimnazije i fantasticne dece koja su poznata na svetskom nivou, ugrozeno je. Ako smo mislili da od prethodnog Ministarstva prosvete ne moze gore, ovo sadasnje je to itekako demantovalo. Zato cemo, na zalost, i dalje svoju decu da ispracamo van.

  2. Jelena M.

    U ovoj državi je sve nakaradno. Vrednuje se glupost, prostakluk, stalete i glupaci koji su preplavili novine i televiziju, a pametni ljudi ne mogu da udahnu vazduh i izrone na površinu od tolikog ” ljudskog mulja”. Ne mogu da dođu do izražaja. Umesto da država pomogne jednoj ovakvoj organizaciji, fabrici pametnih ljudi, da nam društvo stane na “školovane noge”, da budemo ponosni kakvi ljudi iz nje izlaze pa u belom svetu pokazuju izvanredne rezultate, oni DESTRUKTIVNO sve uništavaju, jer su takvi samo po sebi, DESTRUKTIVNI. Narod je kriv,jer narod bira i narod traži da gleda i sluša Cece, Mace, Jece i ostale i da glasa za one koji će ih pre vremena oterati u vlastitu propast i istrebljenje.