Cveće na asfaltu, rupe u karakteru

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Prošlog vikenda deo ulica u Nišu zasađen je cvećem. Nezadovoljne Nišlije tako su popunile rupe u asfaltu, kad ih već ne krpe oni kojima je to posao. Nema suptilnijeg protesta, lepo za videti, a poruka jaka da jača ne može biti.

Sve je tom porukom rečeno i šta rade lokalni putari i kakva je lokalna vlast i šta o njima misle građani. Kad narod preko cveća nekome poruči da je lenj, neodgovoran, nesposoban ili nepošten tu se nema šta dodati. Čak ni prozvani nemaju neki manevarski prostor sem da kažu “ljudi su u pravu”.

Kažu da je to sa cvećem svetski trend i da smo se mi samo priključili. Ne verujem, niko nema rupe kao mi-  ni po broju, niti po dubini. Naše rupe su tolike da su ih nekad  koristili pri slikanju za dokumenta. Dvojica zaustave saobraćaj, ovaj što se slika siđe u rupu, fotograf opali i gotovo. Diži blokadu.

Cveće u rupi je kulturiška protest. Nema tu uvredljivih parola, nema urlikanja “ua vlast”, sve je sa šmekom. I gde je tako miran protest mogao da nastane nego u pitomoj Vojvodini, razume se.

Ima tome i desetak godina kad su meštani Kupusina kod Sombora zasadili oko hiljadu cvetova u rupe na njihovim ulicama.Rodile rupe, rodile ruže. Mrzelo ih da pišu peticije, da moljakaju opštinare, a i vični su cvećarstvu. I bogami akcija im je dala rezultate.

Ovi u Nišu su žilaviji, nema glasova da su rupe zakrpljene, niti najave da će biti. Njima je važnije da premijerki poklone aerodrome nego da se dohvate asfalta, lopata i valjka. Ili možda čekaju da građani posade bandere.

Nedavno je objavljeno kako je neki Holanđanin koji se preselio u Brisel po istom receptu iz Kupusina animirao belgijske putare. On sadi muškatle i slika, a putari idu za njim i krpe. Možda će mu ponuditi i rad na procenat.

Kod nas su od akcije “cvet u rupu” profitirali Novopazarci. Tamošnji putari su reagovali odmah, takoreći na prvu saksiju. Njihove kolege u Novom Sadu Beogradu, Čačku, Kladovu, gde je takođe bilo pokušaja ocvećavanja nisu se nešto potresli.

Valjalo bi slične akcije preduzimati i po drugim pitanjima. Nema, na primer, mesta u vrtiću, svu decu pred vrata gradonačelnika. Nema vode, sav prljav veš pred gradsku skupštinu. Da vidimo tu facu kojoj će biti svejedno.

Gradonačelniku koji opštinski budžet troši na jagnjetinu pred kuću doterati stado ovaca. Pa nek’ objasni majci otkud ovce baš tu. Neka kaže deci kako su to učinile neke čike koje ga mrze. Jeste baš treba da ga vole dok on arči njihove pare.

Nema mesta za odlaganje šuta, pa odložite ga ispred garaže gradskog menadžera. Beograđani bi već trebali da nose majice sa natpisom “zašto kasni novogodišnja rasveta” i“vratite nam Malog”. I to bi sigurno dalo rezultate. Malog možda neće dobiti ali sve drugo…

I da ne ređam dalje, koliko god da su bizarni takvi protesti ne ostavljaju nikoga ravnodušnim, a rupe u asfaltu su samo tu da pokažu rupe u karakteru.

Izvor: BIZLife