Država saučesnik zločina u Rakovici

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Što više detalja saznajemo o tragediji ispred centra za socijalni rad u Rakovici, to je sve jasnije da su tri ministarstva (pravde, policije i socijalne politike) potpuno zatajila. Institucije i njihovi čelnici su u dobroj meri saučesnici u ubistvu majke i njenog četvorogodišnjeg sina.

Jer, da je država uradila ono što je bilo moguće i neophodno danas bi se možda na Adi kupali jedna mlada mama i jedan mališan, koji je tek zakoračio u život. Neko će reći „pa šta je država trebalo da uradi, ko je takav zločin mogao očekivati“… Tačno, nema toga ko može da pronikne u nameru pomračenog uma, niti je moguće da uz svakog potencijalnog nasilnika dežura policija.

Nama se, međutim, kao društvu događa ono što nikako ne bi smelo, žene i deca stradaju u ustanovama koje su zadužene da brinu o njima. Tamo gde država najdirektnije garantuje sigurnost. Te užasne stvari nam se događaju zato što sistem apsolutno ne funkcioniše.

Kada je prošlog vikenda ubijena žena u Centru za socijalni rad u Novom Beogradu, bio je to znak za uzbunu najvišeg stepena. Jer, stručnjaci uopozoravaju da se ovakav zločin, u društvima poput našeg, ponavlja u kratkom vremenu i često u nekoliko slučajeva. Dakle, sa velikom verovatnoćm se moglo očekivati ponavljanje užasa. I umesto da se čelnici pomenutih ministarstava odmah sastanu, da upregnu timove stručnjaka, da sačine spisak mera, da iniciraju javne rasprave na javnom servisu, servis valjda tome i služi, imali smo sporadične aktivnosti i poneko promotivno slikanje.

Već nekoliko godina ministar policije poziciju najčešće koristi za veličanje svog šefa, ministarka pravosuđa se i ne meša u svoj posao, a ministar socijalnog staranja je tek preuzeo resor i još ne zna šta ga je snašlo. Onaj prethodni ministar za socijalna pitanja je otkrivao neprijatelje Srbije širom Balkana i u njih pucao sa TV ekrana, zatim brojao kupljene glasove na lokalnim izborima i tako to. A ne treba zaboraviti ni da je u vozilu njegovog ministarstva pronađena droga. Od takvih kadrova nije za očekivati da uspostave sistem koji funkcioniše.

Uostalom, naše društvo i jeste nasilničko. Ako je dozvoljeno nekažnjeno pretiti i batinati ljude u vreme izbora, ako je divljanje na stadionima obrazac za „uspeh“, ako je dozvoljeno nasilje nad novinarima, ako je verbalni teror način obraćanja javnosti najvažnijih ljudi u državi – zašto ne bi moglo i ubistvo u centrima za socijalni rad.

Istovremeno ubicama i švercerima se zagovaraju ili organizuju ponovna suđenja da bi im se kazne ublažile. Vlast ulaže više napora za zaštitu dilera, huligana, švrcera, nosača kofera i čistača banaka nego za zaštitu maltretiranih majki i dece. Kad bi se toliko upinjali da zaštite najugroženije, Srbija bi ličila na istureno odeljenje raja, a ne na zverinjak.

Najbolji argument za naslov ovog teksta je ono što vlast najavljuje da će učiniti posle zločina u Rakovici. Pojačano prisustvo policije oko Centara za socijalni rad, popis svih onih koji su već bili nasilnici, pooštravanje kaznenih mera i slično.

Nije najavljeno, ali tome treba dodati i jednstvenu bazu podataka u koju bi bili upisani svi roditelji nasilnici, svi oni koji prete nasiljem ili ubistvom. Pa da se najteži slučajevi sistematski prate, da se radi preventivno i timski, u sadejstvu sva tri ministarstva.

Da je neko iz državnih struktura razgovarao koji dan ranije sa ubicom iz Rakovice, možda se ništa ne bi desilo. Da, ali kako bi baš njega izabrali? Pa u tome i jeste suština sistema, ne samo njega, već 50, 100, 200… najsumnjivijih, najlabilnijih.  Ako u celoj Srbiji preventivno komuniciraš sa 200 potencijalnih nasilnika verovatno ćeš sprečiti nečije ubistvo. A pomoćićeš i potencijalnom ubici da izbegne pakao. Mnogostruka korist.

Izvor: BIZLife