EU na „Bregzit“ steroidima

Marko_Lazarevic
PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Marko Lazarević, doktorand na Fakultetu političkih nauka

U dugom i turbulentnom letu koji traje još od “nedomaćinskog” ponašanja Grka, nerešenog konflikta u Ukrajini, priliva migranata iz Afrike, preko šokantnog ishoda „Bregzita“, novih trzavica u komunikaciji sa Istanbulom, pa sve do službenog pokretanja izlaska Velike Britanije iz evropske porodice, posada u EU avionu, iako poprilično ugruvana, čini se da je uspešno aterirala u Brisel – uz prinudno sletanje u Rim. Atmosfera u Rimu je tom prilikom bila slavljenička. Obeležena je 60. godišnjica postojanja EU i potpisana Deklaracija kao temelj jedne nove Unije, uz nezaobilazno bacanje novčića u Fontanu di Trevi sa zajedničkom nadom cele posade da im se obistini samo jedna želja „ujedinjeni zajedno“.

Kako se u prestonici nekadašnjeg carstva koje se prostiralo na tri kontinenta ne bi preteralo sa slavljeničkom atmosferom, sem demonstranata, pobrinuli su se predstavnici Velike Britanije. Ne pojavivši se na ovom događaju, britanska premijerka Tereza Mej je poslala jasnu poruku da nećemo gledati proslavu „zlatne svadbe“ Brisela i Londona. Upućeno formalno pismo iz Dauning strita 10 na adresu predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska, krajem prošlog meseca, najavilo je izlazak Velike Britanije iz evropske porodice i početak jedne nove istorije EU.

Poslednji udari populističkih pokreta, potpomognuti vetrovima sa Istoka i Zapada, u jednom trenutku su doveli EU projekat korak bliže krahu. Međutim, preživevši referendum u Italiji, izbore u Austriji i „Nexit“ u Holandiji, izgleda da je EU sada dodatno osokoljena za nove izazove. Ipak, blizina sudbonosnih izbora u Francuskoj i Nemačkoj koji mogu dodatno oštetiti već poljuljane stubove Evropske unije čine čine ovu godinu jednom od neizvesnijih u istoriji EU.

Pretpostavke pobornika ideje „Bregzita“ severno od Lamanša da je EU pred raspadom ili velikom krizom pokazuju se pogrešnim. Diletantski potezi i blef partije probregzitovaca Mejove i Džonsona u pregovaranju sa Briselom sve češće postaju prekopotrebna doza steroida koja dodatno „pumpa mišiće“ Briselu. Tu je i pomenuta Deklaracija iz Rima koja će Evropskoj uniji omogućiti efikasniji prenos u „više brzina“. U Nemačkoj Martin Šulc najverovatnije neće pobediti Merkelovu, ali i gvozdena kancelarka neće moći da formira vladu bez SPD-a na čijem čelu je Šulc. Rezultat toga je dodatno gorivo evropskim integracijama koje dolazi iz centra Evrope. Francuska, sve je izvesnije, ostaje na proevropskom koloseku jer se na horizontu već ukazuje pobeda Emanuela Makrona, te poraz kandidatkinje desničarskog Nacionalnog fronta Marin le Pen. Nekada zemlja u kojoj se proizvodio Konkord, a danas sedište Erbasa, će sa ovakvim razvojem političkih događaja obezbediti dodatni, još jači, motor celokupnom EU projektu. Inkasanti iz Evropske centralne banke na čelu sa Mariom Dragijem pripremili su evrobond „crvene kartone“ za sve loše ekonomije država članica. Porast samopouzdanja Evropske unije pokazuje i potez predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska koji je poslao smernice u 27 evropskih država za pregovore sa Londonom o izlasku Velike Britanije iz evropske porodice. Smernice, preciznije – principi, u dokumentu jasna su namera da se ukaže na to koliko je neisplativ izlazak iz EU, te da je remontovani EU avion sa starom posadom spreman za nove izazove.

Tenzije između kontinentalnog dela Evrope i britanskog ostrva poslednjih nekoliko godina su kulminirale. Ispostavilo se iznova tačnim da u trenucima kada Nemačka ojačava svoj uticaj na Starom kontinentu, Velika Britanija u plovidbu kreće samostalno uvećavajući razdaljinu od evropske obale. Ovoga puta jača Nemačka, bez „kočničara“ sa britanskog ostrva, znači i jaču Evropsku uniju.

U ovogodišnjem izdanju Evropska unija je bez ikakve sumnje odvažnija od one iz prethodnih sezona. Međutim, pored nezalečenih ekonomskih rana i dugova Grčke, Portugalije, Španije, Italije i Irske novi izazovi su pred vratima EU. Borbe koje su i dalje na snazi u Siriji su znak novih migrantskih talasa koji će zapljusnuti jug Evrope. Razvod od Velike Britanije će trajati najkraće do proleća 2019. godine, a sam proces neće biti lak zalogaj za administraciju u Briselu. Tu su i sve manje poslušni momci iz Višegradske četvorke (V4) kojima svako malo treba uputiti po koju vaspitno-popravnu opomenu. Konstanta u mislima evropskih zvaničnika je i politički bestrzajni top sa Bosfora koji uvek može da opali – nepredvidivi Redžep Tajip Erdogan. Stoga stari problemi i potencijalni izazovi mogu izazvati nove krize, a kako će se sa tim okolnostima boriti nova-stara EU ostaje da vidimo u godinama koje dolaze.

Izvor: BIZLife