Gorica iz Beograda i Tereza iz Londona

Marko_Lazarevic
PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Marko Lazarević, doktorand na Fakultetu političkih nauka

Jutro 18. aprila nevoljno sam proveo u jednoj državnoj instituciji- ispred šaltera, mesta na kome se svaki građanin oseća kao između Scile i Haribde. Birajući manje zlo od onog da nakon nekoliko sati čekanja odem neobavljenog posla suočio sam se sa šalterskom službenicom- Goricom. Njeno ime sam saznao nehotice jer su kasetofon i Goricin glas nadjačali kolegu koji je nakon nekoliko pokušaja da je dozove, odustao. Gorica mi je najpre objašnjavala da u Srbiji niko ne radi svoj posao, a potom i ubeđivala da ona pravo poznaje bolje od pravnika koji je moj dokument loše sačinio. Primetio sam da želi da me vrati odakle sam i došao, na taj način skidajući breme odgovornosti sa sebe. Odlučan da izbegnem strašnu rečenicu: „fali Vam još jedan papir“ javno sam priznao da je ona vrsni poznavalac prava, što je dodatno uticalo da pronađemo konsenzus i da Gorica konačno „lupi“ pečat.

U pauzi muzičkog programa, na kasetofonu se začula vest da je i britanska premijerka Tereza Mej poput naše Gorice imala naporno jutro. Ispred ulaza u Dauning strit broj 10, Mejova je u iznenadnom obraćanju naciji obelodanila želju za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora za 8. jun. Pogazivši prethodno dato obećanje da se na glasanje neće izlaziti pre redovnih izbora 2020. godine, prevremeni izbori su, prema njenim rečima, jedino rešenje koje garantuje dodatni legitimitet i stabilnost, te da je „Vestminsteru potrebno jedinstvo, a ne podele“ usled sve češće želje opozicije da „blokira zakone u parlamentu“.

Mejova je već sutradan u parlamentu branila svoj predlog, a potrebnu dvotrećinsku većinu je osigurala podrškom od strane 522 poslanika, dok je njih 13 bilo protiv. Tražeći odgovor na pitanje koji je stvarni povod za ovakav politički potez možemo identifikovati najmanje tri razloga.

Prvi razlog je rešenost EU da zauzme čvršći stav prema Velikoj Britaniji, od kojih se izdvaja onaj predsednika Evropskog saveta Donalda Tuska koji je poslao smernice u 27 evropskih država za pregovore sa Londonom. Brisel smernicama za pregovore o Bregzitu od Velike Britanije traži da nakon napuštanja evropske porodice garantuje status za evropske građane, da se račun koji uključuje već obećane doprinose za evropski budžet i institucije EU u potpunosti izmiri u evrima, a ne u funtama i da Velika Britanija ostane u nadležnosti Evropskog suda pravde u određenim slučajevima. Da lideri EU ne blefiraju u ovoj igri poput administracije u Londonu pokazuje i želja Brisela da se formira „institucionalna struktura“ koja će garantovati da će Britanija ispuniti sve obaveze prema 27 članica EU nakon aktiviranja člana 50. Ugovora iz Lisabona.

Drugi razlog je želja Mejove da ojača konzervativnu većinu u parlamentu i dodatno „uguši“ Korbinove laburiste. Javnost i mediji u Britaniji nisu zahtevali vanredne izbore. Nema „krize“ u vladi i zakonodavstvo neometano funkcioniše. Mejova „ne gubi“ glasove u Donjem domu parlamenta. Međutim, opozicija još uvek nije konsolidovala redove i to je za Mejovu dovoljan signal da iskoristi slabost laburista u anketama (konzervativci trenutno imaju 43% podrške, laburisti 25%, UKIP 11%, a liberalne demokrate 10%) i raspisivanjem vanrednih parlamentarnih izbora poveća konzervativnu većinu u parlamentu koja trenutno iznosi samo 17 poslanika više.

Treći razlog objašnjava analogiju šalterske službenice Gorice sa početka teksta i britanske premijerke Tereze Mej. Nekada protivnica ideje izlaska Velike Britanije iz EU, a sada kao predvodnik celog procesa Mejova ne uliva poverenje da ima jasan plan kako sa što manje ogrebotina proći trnovitim bregzitovskim putem. Mejova je svesna istorijskog momenta pred kojim se nalazi Velika Britanija i da bi igrom sudbine upravo ona mogla da postane premijerka koja je izvela Veliku Britaniju iz EU i dozvolila da se nekadašnje carstvo u kojem sunce nikada nije zalazilo raspadne nakon više od tri veka postojanja. Sa tim u vezi, potez Mejove i njeno raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora deluje poput Goricinog pokušaja da skine breme odgovornosti sa svojih ramena i da umesto nje neko drugi završi posao. U suprotnom, pokaže li se ovakav potez dobrim izborom, Mejova će dobiti mesto na britanskom Olimpu tik uz rame Čelične Lejdi– pre nje jedine pripadnice nežnijeg pola na mestu premijera Velike Britanije.

Izvor: BIZLife