Imidž Komunalne policije

Vasovic.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Svaka vlast ima istančan osećaj za arčenje narodnih para, pa u tome ne zaostaju ni beogradski vlastodršci. Mali ili domalog, tek neko se setio da potroši gutu para da bi popravio imidž Komunalne policije. Raspisali i konkurs i nude 2,5 miliona za taj projekat.

Biće to bačene pare. Komunalna policija (kolicajci) je jedna od najomraženijih službi. Kolicajci su omraženiji i od zatvorskih čuvara, i od sudskih izvršitelja, i od onog direktora gimnazije… i od još jednog čoveka.

Zašto, zato što su postali sinonim za nasilje nad običnim građanima koji nisu kriminalci, koji ne diluju drogu, koji ne kradu automobile… Malo, malo, pa u medijima vidimo nekog nesrećnika koga su pretukli kolicajci.

Poslednja žrtva je penzioner (67 godina) koji je nakon batina proveo devet dana u bolnici “Sveti Sava”. A još je sveže sećanje na prodavca lubenica iz Šapca kome su “pomogli da umre” beogradski kolicajci.

Komunalna policija se umesto servisa građana pretvorila u arogantnu službu. Osnovni metod njenog delovanja je prinuda, demonstracija sile i to je srž problema. Kada na sili gradite bilo šta, to je osuđeno na neuspeh.

Popraviti imidž komunalne policije isto je što i promeniti sliku o gusarima. A pojedini kolicajci baš podsećaju na gusare, tuku i otimaju. Imaju i “povez” preko oka, pa nečiji prestup vide, a nečiju ne. Tužno je gledati kako pojedinci reketiraju ulične prodavce cveća i povrća.

Neko se valjda setio da su kolicajci onakvi kakva je i vlast. Pa bi da im poprave imidž, a zapravo žele da stvore lepšu sliku o sebi. Idu izbori, valja ulepšavati štogod može da se ulepša.

Imali smo priliku da gledamo razne sumnjive likove na naslovnim stranama, u kojekakvim tv emisijama, na bilbordima, ali nijedan od njih nije popravio imidž.

Zamislite sledeću scenu, komunalni policijaci na bilbordu predstavljeni u liku anđela. Kako bi građani na to reagovali? Gađali bi jajima, kamenicama, psovali i pljuvali, a onda bi kolicajci pendrecima morali da intervenišu. Na silu da uteruju imidž.

Pokušaću da sprečim ovu besmislenu akciju i zato evo besplatno nekoliko saveta:

Prvo, da u narednih pet godina ne udare nijednog građanina – ni u samoodbrani. Preduslov za to je da  prestanu da nose pendreke, jer pendrek se nosi da bi bio upotrebljen.

Drugo, da na sve adrese, sa uplatnicom infostana, pošalju obaveštenje građanima zašta su oni nadležni, a zašta nisu. Ovako, ako ih zovete uvek dobijete odgovor “to nije naš posao”.

Treće, da za celu Srbiju uvedu jedinstven četvorocifreni broj komunalne policije.

Četvrto, da edukuju svoje ljude koji su često bez škole a sa partijskom knjižicom. Da ih nauče, između ostalog, da je ružno i nedopustivo parkirati službeni auto i spavati u njemu naočigled građana.

Peto, da očiste svoje redove od nasilnika i reketaša.

I nije poslednje, ali je dosta – da se isele iz jedne od skupljih, mermernih zgrada u centru Beograda (Makenzijeva ulica) gde nema ni mesta za parking, što dodatno opterećuje život u tom delu grada. Ni mermer, ni centar grada nisu neophodni za njihovo funkcionisanje.

Ako i pola od ovoga usvoje, uz malo strpljenja popraviće imidž.

Izvor: BIZLife