Izmestiti Njegoševu ulicu sa Vračara

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Valjalo bi razmisliti o tome da se Njegoševa ulica izmesti sa beogradskog Vračara. Nije reč ni o kakvom srpsko – crnogorskom trvenju već o jednom potpuno higijenskom pitanje koje onda zadire i u mnoga druga. Jer higijena je sve, i tradicija i kultura i moral i politika i standard, odnosno ekonomija.

Tužno mi je bilo pre neki dan gledati vremešnog gospodina, može biti i slabijeg vida, kako se do kolena umazao psećim izmetom u narečenoj vračarskoj ulici. Svako ko je i nakratko zabasao u ovaj kraj zna o čemu pričam. A nagledao sam se umazanih cipela i štapova, čak i štikli, pa dečjih stopala u psećim gomilicama.

Taj potez od Beogradske ulice pa do opštine Vračar posebno je rizičan, trotoari se žute od razmazanog “minulog rada” pit bulova, staforda, boksera i ostalih labradora. Potrebno je dosta pažnje pa i spretnosti da se ovuda prođe bez “kamate”. Njegoševa ulica je, valjda zbog brojnih radnji pravi simbol te izmetofilije. Kao polje nagaznih mina.

I sam sam imao psa, moja deca ih imaju, čistimo za njima, valjda je to normalno. Nije normalno da izvedeš psa, da se nasred trotoara isprazni, a da se ti sakriven(a) iza tamnih naočara okreneš i nastaviš dalje kao da se ništa nije desilo. Pa ako je normalno da umažete sve okolo zašto si ga izvodio – pusti ga nek se istrese nasred dnevne sobe. I to je prirodno, jel?

Znam da sam se dohvatio nepopularne teme, ali ako okrećemo glavu to ne znači da problem ne postoji. Gledam pojedine vlasnike, sramota ih da pokupe kaku. A nije ih sramota da valjaju drogu, da voze kradena kola, da budu “poslovna pratnja”. Nije ih sramota što im je tata opljačkao državu.

Slična je situacija i u drugim delovima Beograda, naročito na Dorćolu, ali valjda je Vračar najugroženiji. Na ovoj maloj gradskoj opštini živi bezmalo 60.000 ljudi, to je petnaestak, dvadeset hiljada porodica. Ako svaka deseta ima psa to je… hiljadu, dve gomilica dnevno, pa puta 365 dana…

Kaže mi prijatelj Dragan S. koji se vratio iz Toronta da mi ovakvi, umazani ne možemo nigde, a kamoli u Evropsku uniju. “Pa ljudi moji Vračar je u debelim  govnima”. Ma šta Vračar, ceo Beograd, ako me razumete.

Gradskom odlukom o držanju životinja zabranjeno je u centralnim opštinama držati konje, magarce i volove, ali problem je što volovima i magarcima nije zabranjeno držanje pasa. I zato imamo ovakvu situaciju.

Trotoari Vračara su i slika nerada komunalne policije kojoj je centrala baš tu, ispod Njegoševe. Ti komunalci su zaduženi za disciplinovanje bahatih kučkara. Imaju sve mehanizme i sva ovlašćenja, ali valjda je i njih “sramota” da se bave izmetom. Lakše je reketirati vlasnike tezgi po pijacama.

Zaslužio je crnogorski vladika Rade, kako je Njegoš u narodu najčešće nazivan, više poštovanja. Nemamo mi mnogo takvih stvaralaca. Ako smo mu odali počast dajući mu ulicu onda nije red da tu istu ulicu uneredimo. Jer time samo uneređujemo sebe.

Imamo dva rešenja. Ili da vladiku izmestimo –  što bi bilo ravno porazu, ili da počnemo da čistimo. Ovako nema smisla.

Izvor: BIZLife

Komentari 6

  1. Dragan Stojkovic

    Pomiriti se sa cinjenicom da treba da gazimo preko pseceg izmeta je porazavajuce. Da li stvarno to treba da uradimo. Da li treba da prihvatimo jos jednu vrstu terora. Ja iskreno zalim zivotinje, one imaju osecaj stida, one osecaju da ih ljudi mrze, i to sve zbog bestidnih vlasnika koji misle da je u redu ostaviti njihov izmet na ulici.

    Vreme je da gospoda na vlasti prosetaju ulicama, umazu cipele pa bi se valjda setili da je vreme da se vrate na pocetak. Jedno drustvo se ne gradi sa Beogradom na vodi i fontanama koje sviraju. Secam se vremena kada sam rastao u ovome gradu, neki cudni ljudi su vrsili nuzdu po nasim ulazima i liftovima, danas, posto se ulazi zakljucavaju i pristup nije slobodan, oni to nadoknadjuju sa svojim ljubimcima, navikli ljudi da gaze po izmetu. Vreme je da se vlasnici pasa nauce da moraju skupljati iza svojih ljubimaca, da ne mogu da ih setaju bez kaisa da bi se oni osecali sigurnije a mi hodali slobodnije.

    Vreme je da majke mogu proci kolicima po trotoaru, gde im je mesto, da gradjani ne strahuju da ce ugaziti u izmet kada krenu u pozoriste ili na neku proslavu, vreme je za ove i takve sitne stvari dovedete u red da pokazete da vam je stalo do ljudi. Vreme je da zakoracimo u 21 vek a ne u izmet.

    Dragan Stojkovic

    • Jelena M.

      Odličam komentar.

  2. Беба Вујошевић

    Тачно је то са Његошевом и неким другим улицама….

    Уместо беба и мале деце, бабе и деде шетају куце.

    Уместо да праве и гаје децу, њихова деца купују и гаје куце – као да су бебе.

    У мом крају на Дорћолу, бабе и деде и млади углавном шетају веће или мање куце, а деца су утерана у ограђена игралишта, која баш и нису за пример….

    Лепо је волети и гајити куце, и ја их мнооого волим, АЛИ – има много нерођене деце која би сигурно волела да дођу на овај свет, какав год да је, и да их неко воли и гаји – баш као куце.

    Може и заједно са куцом!

    Наравно, док се бебе не оспособе, њихова вц шоља су пелене, а не тротоари и травњаци.

    Има много и остављене деце која су научена на ред, која би још више волела да се нађу у неком топлом и пријатељаском дому.

    Мислим да је много страшније када се “гомилица” остави у травњаку, где се слабо види, а и деца воле да трчкају по травњацима – не знајући каква их “бомба” ту чека – не знаш да ли да бациш умазану обућу и купиш нову, или да је чистиш…..зависи од кућног буџета и замазаности…

    То описано размазивање по тротоарима, травњацима је највећа погуба нашег града.

    Мојој рођаки из Америке која ме уредно посећује, увек кажем: овде не мораш да пазиш да ли ће неко да те упуца, али мораш јако да пазиш да се не умажеш….

    Када идем пешке по Врачару и Дорћолу, искључиво гледам доле, где газим, па се унапред извињавам свима које познајем, и који ме познају, ако их не поздравим, и ако не отпоздравим – имам јако важна посла са тротоарима…

    Нису криве ни куце, ни маце…..криве су газде, баке и деке….Дошао је последњи тренутак да се пропишу високе новчане казне за остављање оваквих “записа” по тротоарима и травњацима, нарочито у новим парковима, на Ушћу, и другим лепим местима….

    Није довољна комунална полиција да легитимише и поднесе пријаву против “заборавних”….

    • Jelena M.

      Bravo za komentar. Sve je lepo rečeno, nema šta više da se doda.
      Sramota našeg grada nije samo izmet po ulicama i travnjacima, ali ajde makar da krenemo od toga.

  3. Aleksa

    Поред музеја Прадо (између музеја и краљевске ботаничке баште, да будем прецизнији) постоји једна уличица/трг са врло специфичним саобраћајним знаком. Знак каже (визуелно наравно, али јако разумљиво): “Опасност, псећа кака”. Наравно, ја, иначе одушевљен Мадридом, кренем да тражим ту псећу каку на коју ме је упозорио знак. Међутим, како ни јелена нема баш стално на путевима обележеним знаком (а ни крава), бојим се да у тој малој улици нисам успео да пронађем опасност која вреба….лажу Европејци ко пашчићи, ваљда нам зато и није место у ЕУ

  4. Jelena M.

    Poštovani g.Vasoviću,
    ODLIČNO OPISAN JEDAN OD PROBLEMA NAŠEG GLAVNOG GRADA. Kad bi samo ove naše komentare i kritike čitali pravi ljudi..

    Pozdrav.