Koalicija putara i grobara

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Teško bi bilo dokazati direktnu vezu između pojedinaca u Putevima Srbije i trgovaca pogrebnom opremom ali je očigledno da ovi prvi rade za ove druge i to punom parom. Grobovi po Srbiji svedoče o ovoj neformalnoj koaliciji u čijem temelju je nemar državnog preduzeća koje je zaduženo da se stara o bezbednosti saobraćaja. Da nije morbidno, predložio bih da kakav grobar dodeli odlikovanje direktoru Puteva Srbije.

Ginu ljudi na neobezbeđenim opasnim mestima, neobeleženim skretanjima, na oštećenim deonicama, i nikom ništa. Još im nadležni cinično odgovaraju kako su sami krivi. Najnovija tragedija na neotvorenom delu autoputa Ub- Lajkovac pokazala je sav javašluk i svu nebrigu za ljudske živote.

Čuli ste verovatno, dva muškarca su 11. novembra poginula a jedan je povređen. Vozač je vozio po propisima, čitao putokaze i ništa ga nije obaveštavalo da je skrenuo na put kojim se ne ide. Nije bilo nikakvih signala, nikakvih prepreka, a onda se zakucao u betonsku barijeru.

Ova tragedija pokazala je i svo licimerje onih kojima je država poverila važne poslove. Za gubitak dva ljudska života smenjena su dvojica zadužena za nadzor, a tehničkom direktoru je smanjena plata 20 odsto u naredna tri meseca. Da su u krivolovu ubili kakvu divljač bili bi strožije kažnjeni.

Za poslednjih desetak godina na desetine ljudi je izginulo i oskaćeno zbog nemara putara. Podsetićemo samo na drastične slučajeve: Četvorica momaka poginula su 2008. kod Valjeva na oštećenom a nedovoljno obeleženom delu puta Valjevo Užice. Bila je noć i trogodišnje ulegnuće puta odnelo je živote.

U junu 2014. kod Batajnice na autoputu za Novi Sad poginula su petorica mladića. Put je bio u izgradnji, gradilište neadekvatno obeleženo i nezaštićeno.

A šta  reći za dve nesreće iz februara 2013. godine na obilaznici oko Novog Sada. U razmaku od dva dana na istom mestu prvo je povređeno troje ljudi a potom je jedna žena poginula, Svi oni su udarili u neobeležene betonske stubove postavljene za naplatnu rampu. Stubovi su postavljeni još 2011. godine i samo se čekalo da uzmu danak.

Propusti su, dakle, trajali mesecima i godinama. Mora se priznati da su nekim nesrećama kao onoj 2008. godine kod Valjeva kumovali alkohol i brza vožnja. Ali to ne umanjuje odgovornost ljudi iz Puteva Srbije. Da i ne govorimo o ljudima koji se drže propisa i stradaju na pravdi Boga.

U Evropi, prema kazivanju stručnjaka, u pet odsto slučajeva krivicu za saobraćajnu nesreću snose putari. To se može tumačiti da su za svaku dvadesetu žrtvu krivi putari. U Srbiji su putevi neuporedivo lošiji i neuporedivo nebezbedniji, ali do sada nije zabeležen slučaj da je za neki udes osuđen bilo ko od putara.

Nikada nismo čuli da je neka ekipa Puteva popisala kritična mesta po Srbiji i dala nalog za hitne intervencije. Obično to urade post festum, kada ljudi stradaju. I to samo na mestu nesreće.

Putevima Srbije već deceniju upravlja isti čovek. Nikada nije otpustio nikoga zbog propusta, nikada nije ponudio ostavku, nikada nije izrazio žaljenje zbog stradalih. Ne vidi se njegovo ljudsko lice od tendera, od šišanja puteva, od putarina, od sve veće nabavke soli, od brige da pare ne odu kome ne treba.

To što je on takav krivi su i oni koji su ga postavili i oni koji ga drže na tom mestu. Kriva je i ministarka saobraćaja koja ni posle silinih nesreća ne traži njegovu smenu. A šta da su umesto one dvojice penzionera sa početka teksta stradala (ne daj bože) dva ministra, da li bi direktor puteva Srbije i tada ostao u fotelji ili bi mu se priviđale lisice.

Izvor: BIZLife

Komentari 1

  1. Jelena M.

    Koliko ima istine i pravde u svakom tekstu g. Vasovića, u to nema zbora, koliko me svaki njegov tekst “dirne” u srce i u mozak terajući me na razmišljanje dugo, ni u to nema zbora, samo se pitam kad će ovakvi tekstovi “udariti” u glavu onome kome treba, tj.kome su upućeni.
    Svaka čast na tekstu.
    Veliki pozdrav kolumnisti.