Pirsing i dekolte ne donose diplome

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

“Važno obaveštenje! Ponovo skrećem pažnju učenicima Medicinske  škole “Beograd”na poštovanje pravilnika o ponašanju i oblačenju. Ovo je obrazovna ustanova, nije “estrada”. Vi se školujete za jednu od najodgovornijih profesija”.

“Pirsing, nokti, silikoni, goli dekoltei i strukovi, pocepane farmerke, mini suknje nisu nešto što vas kvalifikuje za diplomu ove škole. Da bi ste zaslužili poštovanje nastavnika, lekara i pacijenata vi morate svojim ponašanjem, odgovornošću i izgledom doprineti tome.Dovoljno ste mladi i lepi, a sa nama i obrazovani da vam ne trebaju trećerazredna oponašanja neuspelih”.

Retke su u današnje vreme ovakve poruke kakvu je svojim učenicima napisala direktorka dr Nada Trifković. Iz više razloga je to važno – negde nam se zagubila vaspitna uloga škole, društveni život je sateran u rijaliti obrazac, partijski kadrovi su devastirali sve pa i školstvo. Iščašen je sistem vrednosti… Nije lako suprotstavljati se matici, zato jedno ovakvo, brižno, saopštenje vraća nadu, prkosi društvenoj devijaciji.

U svakom poslu je važno biti profesionalac, ali je još važnije biti čovek. Ovo “važno obaveštenje” može se i tako čitati. U jednoj dokumentarnoj emisiji o glumačkoj legendi, pokojnom Zoranu Radmiloviću, sve njegove kolege su prvo isticale da je bio izvanredan čovek, pa tek onda da je sjajan glumac.

Svakome bih preporučio da upiše dete u ovakvu školu, čak i onima kojima se ovo saopštenje čini strogim. Poštovanje pravila je jedan od preduslova za uspeh, naročito u obrazovanju. Roditelji mogu da budu sigurni da su im deca u sigurnim rukama.

Škola nije samo nastavni plan i program, ona je mnogo više od toga, ona je i škola života. Profesori su tu da đaka nauče, ali i da mu uliju sigurnost, da ga uče da poštuje i da bude poštovan, da mu izgrade samopoštovanje i samopouzdanje. Te lekcije su najteže, one se ne uče napamet već se utiskuju ličnim primerom.

Đaci ne vole ponižavanje, nepravdu, maltretiranje, nipodaštavanje, ali red im nikada nije bio problem. Stotine priča su ispričane o najstrožijim, ali pravednim profama koje deca prosto obožavaju.

Učenici ne vole profesore koji se prave da ništa ne primećuju. Da ne vide krađu, drogu, nasilje, pa čak i prostituciju u školi. One koji okreću glavu od svega, koji zarad nekih svojih dilova i muljaža ćute kao da je sve u najboljem redu. Takvi direktori niti poštuju sebe, niti svoj posao, ni školu, ni učenike. To deca odmah osete.

Iz saopštenja direktorke Trifković moglo bi se zaključiti da ona ima veći problem sa pojedinim “mama” i “tatama”, nego sa učenicima. Jer nema silikona ni golišavih dekoltea bez roditeljskog odobrenja.

Mnogi roditelji su upravo ti koji su podlegli estradizaciji, koji cene kriminalce i oponašanju starlete. Onda takve stvari tolerišu i deci, i ne vide u tome ništa loše. Čak ih i usmeravaju ka “ružičastom” životu. Nekada su profesori i roditelji delovali sinhronizovano, kao tim, a danas su često na suprotnim stranama.

Obaveštenje direktorke Nade valjalo bi proslediti svim kolegama u Srbiji. Da se i oni ravnaju prema onome kako se radi u jednoj od najstarijih škola na Balkanu.

Izvor: BIZLife

Komentari 1

  1. Jelena M.

    Bravo za direktorku ove škole. Kada bi više takvih direktora bilo, đacima a i svima nama bi bilo mnogo bolje. Nekada su roditelji i nastavnici radili kao tim, da, a danas često u osnovnim školama srećem roditelje koji se prepiru sa nastavnicima i učiteljima. Ubeđuju ih kako je njihovo dete zlatno i kako ne bi mrava zgazilo. A ovamo, maloletni delikvent. Naravno i to roditelji podržavaju, ali iza zatvorenih vrata, da niko ne vidi. Tapšu im i dive se njihovoj snazi i hrabrosti kad vandalski uništavaju dečije parkove. Lično videla na prozoru majku koja gleda svog sina kako uništava ljuljašku u parku i smeška se. Naše društvo je opasno iščašilo. Trebalo bi ukinuti Parove i ostale rijalitije koji truju ljude i decu i puštati samo dokumentarce, naučne emisije, opuštajuću muziku, pametne ljude u intervjuima, emisije o životinjama i prirodi itd. Došli smo dotle da devojčice i devojke školu smatraju mestom gde će se što lepše i provokativnije obući, utrkujući se u tome sa svojim vršnjakinjama i starijima,a onda će te iste osobe da nas leče i sole pamet na razno raznim mestima. Posrnuli smo gadno kao društvo. Hvala i kolumnisti koji skreće pažnju na ovakve probleme i apeluje i drugm školama da isto učine što i direktorka ove medicinske škole.