Politika leta 2017 – Kalenića pijaca

Natasa_Mijuskovic.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Nataša Mijušković

Pravo s razgovora s turskim predsednikom Erdoganom i učešća na Svetskom naftnom forumu u Istanbulu, predsednik Srbije stigao je na TV Hepi da bi pričao o svemu – kao i dok je bio premijer. O Kosovu i Metohiji (što je razumljivo), ali i o javnom dugu, nezaposlenosti, ulaganjima u zdravstvo… pa čak (ili najviše) o dnevnom listu “koji vodi hajku protiv njega da bi izbegao plaćanje poreza” i ostaloj štampi koja piše najgore o njemu (izbegao odgovor o tome zašto je ministarka građevine dala intervju baš jednom takvom listu), ali i o rekonstrukciji Kalenića pijace.

Za to vreme, predsednica Vlade i članovi njenog kabineta uglavnom se bave stenogramom intervjua koji je premijerka predala ruskom ambasadoru, kako bi ga uverila da u intervjuu Blumbergu nije rekla da će Srbija – bude li morala da bira između Evropske unije i Rusije – izabrati Brisel. Konstatujući da je cela priča u javnosti “prenaduvana”, ministarka građevine, ipak, nije propustila da napomene da “ako je neko trebalo da dobije transkript intervjua, onda su to su možda mogli da budu članovi Vlade” (u prevodu, da sam ja premijerka, to se ne bi desilo). U isto vreme, premijerkin naslednik na mestu ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu – doskorašnji kritičar Vlade koji je po imenovanju za ministra izbrisao tvitove koji to dokazuju – objašnjava na televiziji simboliku kuvala za kafu koji je predao premijerki po njenom stupanju na dužnost.

Baveći se svojim poslom, izdvajaju se ministri prosvete i poljoprivrede; prvi pričajući o otpremninama za prosvetare i novoj mreži škola, a drugi – pokušavajući da reši nasleđeni problem “crvenog zlata” koji se ne rešava godinama, uprkos tome što je Srbija jedan od najvećih svetskih izvoznika maline.

Iznenađenje javnosti zbog izbora ministra rada za ministra vojnog još se ne stišava; sada već zbog ministrovih izjava, posebno onih koje je dao pre mnogo godina, a koje čuva arhiva. Najpre se tokom posete valjevskoj kasarni “Vojvoda Živojin Mišić” požalio junskoj generaciji vojnika na dobrovoljnom služenju vojnog roka da mu je upravo jedno od najvećih razočarenja, kao mladom čoveku, bilo ono koje je doživeo u njihovim godinama kada je, zbog slabog vida, proglašen nesposobnim za služenje vojnog roka. To što je, kaže, na jednom oku imao dva cilindra (!?) zasenila je izjava koja je, nekoliko dana kasnije, pronađena u arhivi, a u kojoj aktuelni ministar odbrane, pred televizijskom kamerom, govori o tome kako se, kao funkcioner Jugoslovenske levice za vreme NATO agresije 1999. godine, na početku bombardovanja prijavio kao dobrovoljac, ali su ga odbili jer je bilo mnogo njih pešadinaca, a tražili su se protivavionci!

Ostali ministri stidljivo su aktivni, ili su na godišnjem odmoru kao i gotovo cela opozicija (predsednik Pokreta Slobodni građani Srbije posetio Srebrenicu i Kravice). Najaktivniji je – ali gde ga svrstati – vlasnik Pinka koji, osim što svako malo organizuje tv “debate” istomišljenika, redovno piše pisma, uglavnom dojučerašnjim članovima i saborcima vladajuće koalicije (pisma se mogu čuti u vestima koje, samo u naslovu, traju minut-dva).

Za to vreme, štrajk radnika “Goše” ušao je u četvrti mesec; štrajk je počeo  krajem marta, tri nedelje posle posete predstavnika Vlade koji su im obezbedili jednokratnu pomoć i overu zdravstvenih knjižica. Gotovo da više nisu vest u medijima, a otkad ih je preuzela slovačka firma ŽOS “Trnava” nisu primili više od 20 plata! Dve nedelje, od kraja juna, štrajkuju i radnici “Fijata”; da reše problem u kompaniji koja je najveći srpski izvoznik angažovali su se i Vlada i centrala u Italiji. Protestovali su i malinari. Na putu su do trenutnog ali, najverovatnije, ne i dugoročnog rešenja; s nadležnima je dogovoreno da se uradi analiza domaćeg i stranog tržišta i, potom, formira prihvatljiva cena “crvenog zlata”.

Nije sve u štrajku, ima nešto i u kućnom pritvoru; odlukom Sudskog veća Specijalnog suda u Beogradu dvojica optuženih za ubistvo Slavka Ćuruvije od prošle nedelje su, umesto u zatvorskom, u kućnom pritvoru. Obijen je i ispreturan stan jedne novinarke a, iz Rusije, nekadašnja direktorka Direkcije JUL-a dala je intervju jednom tabloidu. Kaže, ne nada se više ni čemu. A mi?

Izvor: BIZLife

Ostavite komentar

Vaša email adresa neće biti objavljena. Polja označena sa * su obavezna.