Srećna Nova 2017: Bolesno slavlje?

Natasa_Mijuskovic.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Nataša Mijušković

„Podari život – nećemo novogodišnji koncert“. „Otkitite grad, opremite bolnicu“. Požega, Čačak, Smederevo, Niš, Novi Sad, Subotica … Niz će narednih dana sigurno biti nastavljen. Njihovim građanima zajednička je želja da novac, planiran za estradne zvezde koje bi u novogodišnjoj noći zabavljale građane na trgovima, budu preusmeren u humanitarne svrhe. Zašto baš sad?

Nisu Srbiji ni ranijih godina cvetale ruže, pa se onoliko slavilo na trgovima – što je papreno koštalo lokalni budžet, odnosno džepove građana. Potpisnici peticije kojom se od lokalnih vlasti traži da odustanu od proslava na trgovima kako bi novac namenjen pevačima bio usmeren prevashodno za lečenje bolesne dece, kažu da nikad nije kasno za human i razuman čin. Koliko je plan realan? Iskustvo pokazuje da je teško izvodljiv. Kada se desilo da svi učenici jednog odeljenja pobegnu sa nekog časa? Ne znam nijedan slučaj kada su novinari, snimatelji i fotoreporteri bili jedinstveni pa, posle dugog čekanja – bez objašnjenja – da im se obrati neki zvaničnik, svi zajedno napustili događaj.  Ne mogu da zamislim sliku da se na nekom lokalnom trgu pojavi tek nekolicina ljudi, pa da „zvezda“ odbije da nastupi. Opcija da se pevači odreknu honorara, još mi je manje verovatna. Ima i onih koji pitaju da li bi oni koji se sada bune – uz objašnjenje da nemamo šta da slavimo – u tom slučaju podržali proslavu na lokalnom trgu. Jer, čak i da se estrada odrekne honorara i novac usmeri u humanitarne svrhe, kako se veseliti ako je neko u tom trenutku bolestan i nemoćan? Licemerje?

Ne možemo svi u istom trenutku da se radujemo ili da svi tugujemo. Ali, prioriteti moraju da se znaju. Sve više građana, umorni od obećanja o boljem životu koji samo što nije i koji, najkasnije, stiže „za dve godine“, priče o penzionerskom čeku od 5 000 dinara koji rešava sve probleme, blještave prestonice na čiju je rasvetu otišlo onoliko para ali od koje ćemo, kažu nadležni, bolje živeti jer će nam dovesti više turista, ne žele slavlje.  Hoće da se novac, kojeg fakat ima, usmeri na lečenje dece i obnovu bolnica. Ali, šta bi bilo da su, s tom inicijativom, lokalne vlasti preduhitrile građane? Da li bi se to tretiralo kao populizam?

I tako prođe još jedna godina u kojoj se vrtimo u krug. Od toga što ne možemo da nađemo izlaz, nekakva uteha bilo bi bar saznanje da plemenita ideja nije zloupotrebljena u političke svrhe. A Čola, Lepa Brena, Goca Tržan i društvo će se već nekako snaći.

Izvor: BIZLife

Komentari 1

  1. m.s.pešić

    Potpisnik sam peticije protiv rasipanja para (12 miliona za rasvetu u novogodišnjoj noći, to je bahatost bez premca) ali od našeg protesta neće biti vajde jer se gradonačenica oglasila da nemamo pojma, da smo neznalice, strani plaćenici, „ljudomrsci“ a to kaže s takvom mržnjom da se čovek smrzne, da ne može novac iz budžeta da se preusmeri Bolnici (gospodjica je inače lekar i eto trenira strogost, demonstrira moć i glupost neizmernu) ali je dodala da su Bolnici preko računa Vodovoda kupljena tri autmobila. Nije logično da policiji gradska uprava kupuje iz budžeta po dva tri vozila a za Bolnicu ne može. Taj potez (kupovina za Bolnicu preko Vodovoda) meni govori da je gest nezakonit. I da se Jasna Avramović time hvali. Ali knjiga će se otvoriti tek kad ode s vlasti.

    Što se tiče novinarske ekipe koja napušta skup jer gradonačelnica (predstavnik sile i nepravde) u svakoj prilici demonstira moć vlasti, jeste se dogodilo kada je gradonačelnica imala razgovor sa sekretarima Ministarstva. Predložio sam kolegama da odemo, pošto smo do tad već čekali 45 minuta (otišao bih ranije nego sam se zapričao, a iz kabineta su više puta rekli „saće, samo što nije“, a bližio nam se drugi događaj u fabrici (koja je kasnije propala). Bilo je onih koji su prihvatili i onih na koje nisam ni računao. Dakle, dopisnici beograskih medija su bili za napuštanje tzv dogadjaja. Jedino je, koliko se sećam, dopisnik Politike rekao da bi išao sa nama ali mu je hladno. Imao je operaciju koji mesec pre toga. Pošto se meni, kao inicijatoru protestnog napuštanja, pravdao, rekao sam da ću platiti taksi za sve samo da pokažemo dostojanstvo, a ne da čekamo milostinju od gradonačelnice. I otišli smo. Ostali su samo oni koje gradonačelnica miluje parama iz budžeta. Što se mene tiče napuštam svaki skup koji ne počne na vreme jer se čeka da stigne lokalna televizija! Simptomatično je nešto drugo: kada kolege vide da je prošlo vreme, podsećaju me. Naravno, oni će ostati i naravno, ja ću svakako otići.