Srećna televizija: Don’t worry, be happy

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Nataša Mijušković

I šačica, i ološ, i huligani, i strani plaćenici… sve to i još mnogo više za ovih četvrt veka bili su oni koji su iskazivali, i danas, nanovo, iskazuju nezadovoljstvo na ulicama Beograda. Ali saopštenje Gradskog zavoda za hitnu medicinsku pomoć dostiže vrhunac gluposti, bezobrazluka i medijskog spina; “neće biti u mogućnosti da intervenišu u centralnim gradskim ulicama od 18 časova do 21 sat zbog blokade saobraćaja izazvane protestima”!? Drugim rečima, demonstranti će biti krivi za nečiju smrt ili tešku zdravstvenu situaciju. Organizatori “Protesta protiv diktature” pozvali su Hitnu pomoć da nastavi da radi kao i do sada, “jer se nikada nije desilo da kolona pravovremeno ne propusti vozilo”. Možete li da zamislite situaciju u kojoj demonstranti – ovi, prethodni ili bilo koji sledeći koji će izaći na ulicu protiv bilo koje vlasti – ne propuste vozilo Hitne pomoći? Lično, u toj ulozi ne mogu da zamislim ni huligane koji odlaze na sportske manifestacije. Ali mogu dežurne analitičare – paradoksalno, mnogo manje to čine partijski funkcioneri – kako brane taj i slične glupe poteze.

Dan uoči tog saopštenja Hitne pomoći i odgovara “Protestom protiv diktature” (i dan uoči ponovljenih izbora na osam biračkih mesta na kojima je dobio još ubedljiviju podršku), a posle i pre “Parova”, premijera i novoizabranog predsednika je, ni dve nedelje od prethodnog gostovanja, ponovo ugostila TV Hepi. Pričao je premijer/predsednik o ubedljivoj pobedi, pobedi “čistoj kao suza”, procesu kontrole izbora na dan glasanja, zapisnicima koje potpisuju svi članovi biračkih odbora (zaista, zašto se s tim u vezi ne oglase ostali predsednički kandidati), plombiranim džakovima s glasačkim listićima, ponovnom prebrojavanju listića u RIK-u s dva biračka mesta u Novom Pazaru… Objasnio je, to jest pokušao da objasni otkud “ispeglani “ listići – “ne možete da ih držite zgabljane”, ali se voditelj nije “setio” da ga, na primer, pita otkud Ugljanin u lokalnoj vlasti u Novom Pazaru, isti onaj Ugljanin koji je nedavno, pored ostalog, čestitao Hašimu Tačiju na dobrim rezultatima u izgradnji Kosova “kao demokratske, multinacionalne i multikonfesionalne evropske države zasnovane na vladavini prava, pravnoj sigurnosti i jednakosti pred zakonom”. I nije Ugljanin jedini sporan, sporan je i Šrederov dolazak u Beograd na dan početka bombardovanja SRJ (ne Šredera ekonomskog reformatora, već Šredera zagovornika bombardovanja SRJ) i, ovih dana, dolazak senatora Mekejna, inače lobiste kosovskih Albanaca.

Osim o izbornom procesu, dobar deo gostovanja na TV Hepi premijer/predsednik posvetio je i slobodi medija. Kaže, nije mu jasno o kakvoj se cenzuri priča kada je više od četiri miliona građana Srbije na Fejsbuku i oko 3,7 miliona na Tviteru gde mogu da napišu šta god žele, kada su svi nedeljnici i više od polovine dnevnih novina protiv njega, kada je “jedan od političkih komesara s RTS-a” njegov susret s Vladimirom Putinom pustio u 12. minutu Dnevnika u 19.30. A istina je sledeća: u danu o kojem priča premijer/predsednik, reč je o 26. maju 2016. godine, prva, velika priča u Dnevniku koji sam potpisala kao prvi urednik bio je oproštaj od Velimira Bate Živojinovića; najpre na komemoraciji, pa na sahrani. Telegram porodici Živojinović uputio je i premijer, uz konstataciju da je “odlaskom legende srpsko glumište izgubilo jednu od najupečatljivijih ličnosti sedme umetnosti”. Ili smatra da oproštajem od legendarnog Bate nije trebalo početi Dnevnik? Druga velika priča toga dana bila je odluka Brisela da odblokira pregovore o poglavlju 23 sa Srbijom i negiranje Hrvatske da je to učinila, uprkos tome što je to saopštio evropski komesar Johanes Han. U drugim danima, kada je bilo biti/ne biti u vezi s pregovorima Srbije i EU, pa i mnogo manje od toga, ali u danima u kojima je premijer prozborio nešto u vezi s tom temom, nikada nije bilo upitno da li ta priča treba da otvori Dnevnik. Na RTS-u ili bilo kojoj drugoj televiziji. Treća po redu stvar u Dnevniku bio je susret Putin-Vučić. A istina je sledeća. Sve do 18.30 toga dana nije se znalo da će se srpski premijer sastati s ruskim predsednikom. Istina je i da nijedan  novinar iz Srbije nije otputovao u Moskvu da izveštava s tog susreta. Da se sastaju, saznalo se preko Sputnjika koji je nešto posle 18.30 objavio izjave “preko stola”, u kojima je još jednom potvrđeno prijateljstvo ruskog i srpskog naroda, a tada tehnički premijer upoznao je predsednika Rusije s rezultatima vanrednih parlamentarnih izbora u Srbiji. Inače, Radio Slobodna Evropa je tada javio da mu je ranije potvrđeno da je tehnički premijer otputovao u Moskvu – u privatnu posetu.

Sve to, premijer/predsednik odlično zna, ali se skoro godinu dana ne libi da, kad god mu je zgodno, spočita RTS-u kako je minimizirao njegovu posetu Moskvi.  Kao što se, verujem, odlično seća svoje izjave koju je dao dok je bio u opoziciji – “da se izbori poništavaju zbog jednog glasa, a ne zbog džakova koje, kao što vidimo, nema samo u Vojvodini, već i u Nišu i Zaječaru”. Doduše, džakovi tada nisu bili plombirani. A ni razlika u glasovima nije iznosila gotovo milion i po. Ali, kao što je svojevremeno govorio sadašnji premijer/predsednik, glas je glas.

PS: A čast je čast.

Izvor: BIZLife