Tarifiranje vršnjačkog nasilja

Natasa_Mijuskovic.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Nataša Mijušković

Kada treba da počnete da vaspitavate dete? Još dok je u stomaku? Neki stručnjaci kažu da je dobar deo posla završen već do detetove treće godine, a da je sve ostalo nadogradnja, uz neophodnu dodatnu pažnju u pubertetskom periodu. U vremenu poremećenih vrednosti u društvu, sveopšteg osiromašenja, nestanka srednje klase i jednog broja onih koji su se na brzinu i, uglavnom, na sumnjiv način obogatili, da li tekst zakona o osnovama sistema obrazovanja, koji je u pripremi, srpskom društvu donosi više koristi ili štete?

Naime, Nacrt zakona predviđa kazne za roditelje ukoliko oni ili njihova deca grubo prekrše školska pravila. Od 5 000 do 100 000 dinara roditelj će morati da plati ako ne upiše dete u predškolski program ili ako dete ne ide u školu. Već vidim novokomponovane, imućne roditelje, silikonske mame i nabildovane tate, koji neće da “maltretiraju” dete u predškolskom. Jer, “bolje je da dete još tu godinu bude bez obaveza”, a ni najveću kaznu, od stotinu hiljada, kućni budžet neće osetiti.

Roditelji će, predviđa Nacrt zakona, morati da plate i ukoliko u roku od 48 sati ne javi da dete ne može da dođe na nastavu ili u roku od osam dana ne opravdaju njegov izostanak. Da li će se i kojim roditeljima gledati kroz prste? Nema škole, generacije, nema odeljenja, u kojem ne postoje roditelji koji neguju više nego prisne odnose s nastavnicima i profesorima (koliko je samo dece odustalo od treniranja nekog sporta samo zato što trener forsira njegovog vršnjaka koji to ne zaslužuje). Naravno, krivica nije samo do roditelja, već i do druge strane.

Još veći problem predstavljaće regulisanje disciplinskih prekršaja đaka. Ako dete napravi neki teži prekšaj, roditelj će prekršajno ili krivično odgovarati pred sudom. Od 30 000 do 100 000 dinara moraće da plati ako njihovo dete maltretira vršnjaka. U eri vršnjačkog nasilja – i fizičkog i mentalnog – kažnjavanje je neophodno. Samo, pitanje je kako će biti sprovedeno u praksi. Ko će biti arbitar? Ko će procenjivati da li je dete vređalo ili udarilo vršnjaka “jer mu je tako došlo” ili je to reakcija na maltretiranje koje je “dete napadač” trpelo u dužem periodu? Ili se razlika neće praviti? Da li će deca imućnih, bez pardona, terorisati ostale učenike pa će, što bi rekao reditelj Srđan Dragojević, “tatko u paćotiju” ostavljati depozit u školi – za sve buduće razbijene glave. Koliko će dece ucenjivati svoje imućne roditelje da im daju veći džeparac a da im, zauzvrat, ne prave problem? Hoće li, uskoro, roditelji s prosečnim primanjima (i manjim od proseka) upozoravati decu da paze kako se ponašaju jer – “naš kućni budžet ne može da izdrži takvo ponašanje” i “nemoj da se biješ, mi smo siromašni”? Da li će i koja kategorija roditelja moći da plaća kaznu na rate? Nacrt zakona o osnovama sistema obrazovanja predviđa i kazne ako dete narušava ugled i čast drugog učenika ili nastavnika. Ko će i kako tek to procenjivati?

Nesporno je da nekakav sistem kazni mora da postoji ali, da li je novčano kažnjavanje put do odgovornijeg odnosa učenika prema školi i smanjivanja vršnjačkog nasilja? Da li je novčana kazna koju neki roditelji neće osetiti a drugi, zbog nje, morati da podižu kredit, put do veće odgovornosti roditelja u obrazovanju dece? I da li se, sistemom novčane kazne, deci šalje poruka da je sve u novcu? Za početak, valjalo bi za mišljenje pitati i pedagoge i pshologe. Oni će, pretpostavljam, govoriti o edukaciji i prevenciji koje podrazumevaju dug proces za koji se, nažalost, odlučuju samo retki entuzijasti.

Izvor: BIZLife