Topuzina u ruci ministra Šarčevića

Vasovic.jpg
PinterestFacebookTwitterShare

Piše:Milenko Vasović

Šta je važnije, da direktor neke škole bude član vladajuće stranke ili da je častan čovek i dobar direktor? Ako vam se čini da je važnija stranačka pripadnost nemojte gubiti vreme i čitati dalje, nećete razumeti i samo ćete se nervirati.

Od početka školske godine hiljadu i nešto đaka Osnovne škole „Svetozar Miletić“ u Zemunu ne ide na nastavu jer su tako odlučili njihovi roditelji. Ne pristaju na smenu direktora Miroljuba Mosurovića zvanog Ljuba i u znak protesta drže decu u kući. A svog direktora ne da ni kolektiv ove škole.

 Za oko deceniju direktorovanja Ljuba je zadobio poverenje svih, napravio školu jednom od najboljih, nije u kriminalu, nema skandala…Takav Ljuba nekome smeta, daje „loš primer“, jer ako kod Ljube nema korupcije kako ćeš druge uterati u to kolo. Ako nema partijskog zapošljavanja, urušava se sistem. Ne može tamo neko da solira nekažnjeno. I onda je odlučeno: Mosurović mora biti smenjen, a vi “nađite razlog“.

Kada je odluka o smeni doneta, krenule su sredinom prošle godine inspekcije. Menjaju se u OŠ „Svetozar Miletić“ inspektori, prave se zapisnici, dovode se opasni kontrolori čak iz Valjeva i Užica, ali nema ništa za šta bi se vlast uhvatila.

Nađeni su neki tehnički nedostaci i naređeno je njihovo otklanjanje. Nedostaci su bili u smislu da zapisnik sa sastanaka Školskog odbora nije vodio sekretar škole nego neko od članova odbora. To je strašan prekršaj, to je, recimo, isto kao kad neko kine nasred časa matematike.

Sve u svemu, ti sitni propusti ničim nisu ugrozili nastavu niti finansijsko stanje škole. Pa šta je onda Ljubin greh? Pa to što nije u Srpskoj naprednoj stranci. Da je član stranke bio bi i dalje direktor, ne bi ni bilo slučaja. Ali direktor veli menjale su se stranke na vlasti, bili su i socijalisti i demokrate i svi su ga zvali da se učlani. Ljuba nije hteo, drugi ga međutim nisu zbog toga smenjivali.

Ima Ljuba još jedan “greh”, taj greh je nešto veći od Avale, zajedno sa tornjem. Kad je onomad inaugurisan predsednik najsiromašnije države u Evropi jedan od Ljubinih nastavnika ode ispred Skupštine da protestuje. Tamo ga doušničke i redarske službe registruju i eto nevolje.

Od Ljube se očekivalo da tog nastavnika koji se buni protiv predsednika najsiromašnije države nekako kazni, da mu da otkaz- šta li. Obrni, okreni, Ljuba ustanovi da tu nije bilo prestupa. I tu se čaša prelila, ako nećeš ti da otpustiš, otpustićemo mi tebe.

Ministarstvo prosvete je na samom kraju avgusta napisalo rešenje o smeni direktora Mosurovića. Ali uskoristili se roditelji, kolektiv, i prethodne generacije učenika, ne daju direktora, nadali se da će iz usta ministra prosvete Mladena Šarčevića čuti glas razuma. Međutim, čuli su samo muk, i videli ignoranciju i demonstraciju moći.

Ne odustaje ministar od smene makar škola i ne radila. Jer, zna Šarčević, ako on ne smeni Ljubu, smeniće njega, pa zar to da dozvoli, da razočara vođu. Bolje s topuzom nego na njemu.

Mali izlet van teme: Pre neki dana pitam kolegu zašto je napustio jednu režimsku redakciju; reče mi “terali su me da potpišem tuđi tekst, nekakvu propagandnu gadost koju je napisao plaćeni pisac političkih govora, odbio sam i dao otkaz”.

Dakle može i drugačije, da se pred silnicima ne povija, da se pred prostaklukom ne ustukne. Nekako vidim sličnost između ova dva slučaja. Jednostavno to je samo odbrana dostojanstva. A u slučaju zemunske škole to je, kao što direktor Ljuba kaže, još i čas demokratije.

Izvor: BIZLife