Vozači u Srbiji imaju najmanje rezervoare

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Građani Srbije su među najsiromašnijima u Evropi, i utisak je da se sigurnim koracima kreću ka sirotinjskoj šampionskoj tituli. Nedavno su se u medijima pojavile dve tabele sa podacima koji ukazuju na tešku realnost i na više nego skromnu platežnu moć srpskog stanovništva. Svaka od ovih tabela dovoljno je surova sama za sebe a tek njihovo ukrštanje tera u debelo neraspoloženje.

Prema navodima turske agencije Anadolija, koja je analizirala majske  prosečne plate jugoistočne Evrope, od građana Srbije samo su manje zarađivali Makedonci. Srpski prosek je 409,63 evra, makedonski 372,5 dok je u Bosni i Hercegovini 439,71, Crnoj Gori 510,  Hrvatskoj 813,17 i Sloveniji 1.050,78 evra.

Beogradska Politika je u subotu 12. avgusta objavila uporedne cene goriva u regionu. Ako smo po prosečnim platama na samom dnu po cenama goriva smo u vrhu, gotovo rekorderi. Evrodizel je kod nas najskuplji 1,22 evra, zatim slede Slovenija sa 1,158, Hrvatska 1,145, Crna Gora 1,07, BiH 0,879 i Makedonija 0,764 evrocenti po litru.

Ako sada uparimo ove dve grupe podataka, videćemo da građani Srbije za prosečnu zaradu mogu da kupe 335,76 litara dizela dok prosečni stanovnik Makedonije, gde su najniže plate može da natoči 487,56 litara.

Crnogorci za prosečnu platu mogu da kupe 476 litara dizela, a stanovnici Hrvatske da napune rezervoar od 710,19 litara. Slovenci drže rekord sa  907,4 litra. Ovu sliku dodatno čini lošijom saznanje da je Srbija među retkim zemljama gde je dizel skuplji od benzina. To poskupljuje proizvodnju i usluge koje zavise od cena ovog goriva, a naroćito proizvodnju hrane.

Istini za volju situacija je nešto povoljnija kada se porede cene benzina sa prosečnom zaradom, ali i tu je srpski potrošač na začelju. S druge strane ako slušamo naše zvaničnike oni nas svaki dan ubeđuju da nam je bolje, da raste standard, da je manje nezaposlenih, da se gradi, otvaraju se fabrike, potpisuju se ugovori, memorandumi… daju se ogromne subvencije stranim investitorima, reklo bi se ima se – bogata država.

Kao što smo maločas ukrstili podatke iz dve tabele tako ovde možemo da ukrstimo kupovnu moć građana i poteze mudrog rukovodstva. Mi recimo plaćamo gradnju auto puta od Surčina do Obrenovca, kroz ravnu Posavinu kao da je reč o Alpima ili o krševitoj Dalmaciji gde treba probijati tunele, graditi vijadukte i mostove. Nas kilometer tog autoputa košta nešto manje od 12 miliona evra.

Niko razuman tu računicu ne može da opravda. Oni koji se malo razumeju u puteve i pare procenjuju da je nekome poklonjeno najmanje 50,60 miliona evra. A tek nas čeka gradnja od Preljine do Pojata i široka ruka koja će da raspe sto i kusur miliona. Nije teško zaključiti da se to rasipanje odražava na plate i na cene, na siromaštvo.

I tu dolazimo do obrnute proporcije: što je narod siromašniji to je vlast sve bolja, sve popularnija, sve sigurnija i sve bezgrešnija. To nam pouzdano pokazuju sama vlast koja sebe hvali 24 sata dnevno, to nam pokazuju mediji koji i sami “uviđaju” da takvu vlast treba hvaliti, ne zaostaju ni policija, sudovi i tužilaštvo koji znaju da je vlast odlična i da nema potrebe za nekakvim istražnim radnjama.

Na kraju to pokazuju i birači koji su oduševljeni svojim položajem i načinom na koji ih vlast vodi. Po svemu sudeći čeka nas period kada će naša vlast biti ubedljivo najbolja u Evropi.

Izvor: BIZLife

Komentari 3

  1. Igor

    Interesantno, sve je to OK, da smo u samom dnu. Mene samo interesuje, da li neko nesto preduzima po tom pitanju? Pise se, kritikuje, prica o situaciji u Srbiji, samo je problem sto na tome I ostaje.

  2. Observateur libre

    Igore, problem i jeste u tome što većina stanovnika Srbije rezonuje kao i ti: „Mene samo interesuje, da li neko nesto preduzima po tom pitanju? Pise se, kritikuje, prica o situaciji u Srbiji, samo je problem sto na tome I ostaje.“… Ali, da znaš Igore, rešenje nemoj tražiti van sebe (da li neko nešto preduzima). Šta sa tim hoću da kažem? Pa, recimo, da smo Francuzi, rezon bi bio ovaj: Zajedno sa drugima, svi odmah izlazimo na ulice, trgove, puteve i blokiramo celu državu dok nam ne reši zahteve. Dakle, ne čekam da mi neko reši problem (a i ko bi?), več odmah sa drugima stupam u akciju. Sloboda i pravda se ne dobijaju na poklon (od nekoga), za njih se moraš izboriti, osvojiti ih.

    • Branislav

      Ajde da se malo vratimo u realnost. Sve nekadasnje pristojne plate koje smo imali dolazile su od prodaje robe koje su nase sirom poznate firme proizvodilele. U medjuvremenu, smo sva trzista pogubili, firme pozatvarali i sada, dovodimo one koji imaju para i trzista (jer mi nemamo ni jedno ni drugo) i otvaraju fabrike sa mizernim platama. I sta dobijamo izlaskom na ulice? Da vlast popusti i uzme strane kredite da bi zadovoljili nase zelje i podisli svojim biracima. Ovo nesto jako poznato zvuci…. Neka opozicija ili bilo ko ko zeli vlast, glasno i jasno i ubedljivo kaze sta to vredno sada mozemo konkurentno da proizvedemo i gde to da prodamo