Zašto je Srbija odbila počasnog konzula Tunisa

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: RAS foto Zeljko Safar

Piše: Milenko Vasović

Naša država nije prihvatila predlog Tunisa da njihov počasni konzul u Srbiji bude Milica Čubrilo. Sećate se te žene, bila je ministarka za dijasporu Republike Srbije, pa naša ambasadorka u Tunisu, gde je i rođena. Magistrirala je na Sorboni, živi u Beogradu, govori nekoliko jezika… Za doprinos u razvoju te zemlje i unapređenje odnosa sa Srbijom dobila je visoko tunižansko odlikovanje.

Nije neočekivano da se jedna takva osoba predloži za počasnog konzula. To je počast i za pojedinca, a dobar gest za državu koja je predlagač. Ona strana kojoj je upućen predlog obično ga i prihvati, sem ako nema nekakvih krupnih dokaza o nedostojnosti predložene persone. Odbijanje predloga bez razloga ne ubraja se baš u diplomatske poteze, a ne “knjiži” se ni kao prijateljski gest.

Dakle, Tunižanima je Milica Čubrilo dostojna zvanja počasnog konzula, dostojna je da ih predstavlja u Beogradu, ali srpskim vlastima nije. “Čistunci” u Nemanjinoj nisu joj našli neku ozbiljnu zamerku, ali… U Dačićevom ministarsvu su odlučili da nije podobna.

Ne znam tu ženu, ne znam da li joj tajne službe drže fasciklu u fioci, ali mi se čini da je njen osnovni greh što ne pripada vladajućoj stranci. Dakle Milica nije podobna, a podoban je glavni akter “afere kofer” i ostalih “banana” da bude ministar. Može i kupac diplome da bude predsednik, a profesor, prodavac ispita – ambasador. Sve vrvi od podobnosti i dostojnosti.

Onaj što mu je zastarela optužnica za otimanje državnih para podoban je da bude i koalicioni partner. Jedan što su mu našli brdo deviza u kasi može da vodi ministarstvo. I onaj što se slikao sa ubicama premijera i on je podoban. I ovaj što mu je tetka dala pare za stan.

Podoban je i onaj što je izvlačio bolničke pare, i onaj koga su crtali u zatvorskom odelu, i ona dvojica sa prepisanim doktoratima. Jednom nedavno izabranom ministru je glavna karakteristika to što su mu zastarele optužbe za novčane malverzacije.

Svi su oni podobni, da ne nabrajam dalje, a Milica Čubrilo nije. Da je suda i pravde polovini članova vlade bilo bi zabranjeno da se primaknu državnim parama, a kamoli da tim novcem raspolažu.

Nije za Srbiju veliki gubitak što neko neće biti počasni konzul, niti je to glavna tema ovog teksta. U pitanju je sistem vrednosti. Ako vi promovišete ljude koji su se od odgovornosti za kriminal spasili samo zahvaljujući uticaju i političkim vezama, onda šaljete poruku da se kriminal isplati.

Takvom praksom se stimuliše pljačka, falsifikovanje, primitivizam i bahatost. Osionost i osvetoljubivost. Stimuliše se otimačina a ne rad, stimuliše se podvala a ne poštenje. Društvo bez sistema vrednosti nije društvo, država bez sankcionisanja kriminalnog ponašanja nije država.

Nisu religije opstale zato što su svi ljudi fanatični vernici, nego zato što su ponudile norme ponašanja i to norme koje su prihvatljive za sve i odnose se na sve. Nije u deset božjih zapovesti tek tako zapisano – ne kradi, ne ubij… Nema tamo fusnote da se to ne odnosi na ministre, predsednike i premijere.

Ako neko društvo hoćeš da razoriš, uništi mu sistem vrednosti. Za to ne treba nikakva okupacija, dovoljne su samo “patriotske snage”.

Izvor: BIZLife

Foto: RAS foto Zeljko Safar

Komentari 2

  1. milijana

    Nečuveno, ova Milica Čubrilo je plivala kao petooktobarski prvoborac, uz pomoć svog druga CD Roma, na svim funkcijama je bila užasna. Čemu ovaj navijački tekst na sajtu koji nije politički? Ovaj vam komentator ne služi na čast.

  2. Ksenija

    Dobar povod za naše stanje u društvu! Bravo!