Zvuči šašavo, ali plate će ovde morati da rastu

PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Milenko Vasović

Poslodavci se neće obradovati ovoj proceni, ali sve su prilike da će plate u Srbiji morati da rastu. Nije ovo dil sa Vladom da širimo optimizam, već samo mala analiza onoga što se događa oko nas. Pre svega u glavnom gradu.

Po centru Beograda, a bogami i po periferiji, na mnogim trafikama, pekarama, kafićima… stoje natpisi “potreban radnika/ca”. Od trgovaca se može čuti da pojedini marketi imaju non – stop otvoren konkurs za kasirke. Odziv je nikakav, mnogo se radi a plata jedva 200 evra.

Napuštaju se i bolje plaćeni poslovi. Momak koji servisira klime kaže da je napustio stalni posao električara u jednoj velikoj firmi. Imao je platu 65 hiljada, nije malo za srpske prilike, ali veli da to privatno zaradi za nedelju dana.

Poštanski sandučići mnogih stanovnika Palilule nedavno su bili zatrpani pozivima jedne post ekspres firme da su joj potrebni vozači – plata solidna. Da ne govorimo o tome da je manjak vozača kamiona i autobusa već postao hroničan. Medicinari su posebna priča, ali o njima drugom prilikom.

Nešto se dakle na tržištu radne snage dešava. I svako ko misli da vlasti nemaju udela u ovom gadno greši. Vlast daje svoj puni doprinos u nameri da plate ovde budu što manje. Pogledajte samo koliki je minimalac (24.822 dinara) koji Vlada određuje i kolike su zarade u firmama koje država uz subvencije dovodi.

Zbog tako malih plata ljudi odlaze u inostranstvo, od onih najstručnijih do nekvalifikovanih. Moj prijatelj građevinac već ima iskustva iz Rusije, Grčke, Češke… i ne pada mu na pamet da se vraća. Sve to skupa mora se u nekom trenutku odraziti i na domaće tržište.

Bekstvo od male zarade osećaju i velike firme i bogate zemlje. U Austriji, na primer, ugrožena je berba krastavaca. Tamo se beračima, uglavnom sezoncima iz istočnih zemalja, plaća oko 6,5 evra po satu a u Nemačkoj najmanje devet. I rezultat toga je da će na austrijskim poljima, kako pišu tamošnji mediji, verovatno propasti 1.000 tona krastavaca. Slična situacija se očekuje i kad stigne berba jabuka, špargli…

I srpski voćari su već osetili manju ponudu radne snage pa se tako za berbu maline sada nude nadnice od 25 do 30 evra, što je uz stan i hranu povećanje za 30 do 50 odsto u odnosu na prethodne sezone. Vreme kada su Rumuni i Bugari radili za 10 evra je daleka prošlost.

Ako ovo na vreme ne shvate poslodavci koji su zbog jeftine radne snage došli u Srbiju, mogu im se desiti samo dve stvari: ili će pod silom prilika povećati zarade ili će morati da zatvaraju pogone. Treće nema, jer trenutno u Evropi, sve sa Kinom, ne postoji jeftinija radna snaga.

Izvor: BIZLife

Komentari 8

  1. ratko

    niko mi vise ne pise niti mi sta cestita,pa kad u sanducetu vidim postu presece me po dijafragmi i mozak mi se zamuti koliko cu morati da platim,pogresno parkiranje ,te na zelenoj povrsini te na autobuskom stajalistu te porez za oruzje koji nisam imao odakle da platim a sada trista posto vise te komercijalna banka ako si sa njima imao bilo kakva posla,jebala ti se majka jer ih do kraja zivota neces moci skinuti sa grbace,kazu ti rati je kraj a onda svakoga meseca po 900 din da im dajes zbog cega ni bog jedini ne zna,te parno grejanje svakog meseca u godini,te, ni grk iz prijepolja se vise ne bi mogao ovde odbraniti od nameta nameta nameta i …

    • Miki

      Чекај, не разумем, ти кукаш зато што од тебе траже да платиш оно што си дужан? 🙂

  2. Filozof

    Nije samo plata u pitanju već psihičko i mentalno mučenje od strane firme i šefova. Oni hoće da im radnik ima tri glave, deset ruku i deset nogu. Da im rade pet do deset poslova i još ih gazde zezaju “ti ništa ne radiš”. Čekaj malo ko koga ovde zajebava!?? Odo ja u drugu državu ili na selo pa ti zezaj druge. Evo pun je biro i još imaš azilante.

    • Bora

      Е rasplakaćeš poslodavce. Dok god mogu da nadju drugog da radi za 25.000 din. tebi neće dati 26.000 din. Jer… realno, i ti bi isto tako. Zar ne? To se zove tržište i tu emocija nema. Upiši PHP-programiranje i imaš 50 € na sat kad završiš. Vrlo jednostavno.

  3. RADNIK POSLODAVAC

    Postoji novi moto koji je nadvladao stari iz SFRJ , “Nemozes ti mene toliko malo platiti koliko ja….”
    Nije ovde novac na prvom mestu ovde je rad i njegova kolicina pravi problem . Nove generacije veoma paze (a kako i nebi rastuci u vremenima gde je sve prevara ) da nikako nedaju vise nego sto dobiju i od toga se navise i plase da slucajno nebudu osteceni na neki nacin. Starih radnika koji nose radne navike i radnu etiku vise nema a novi koje nije imao ko da nauci a do 30-te nisu stekli istu i nemaju nikakvo prethodno iskustvo da mogu da uporede naprave razliku izmedju pet i petsto kila , Nazalost nemogu ni tu platu koja im je ponudjena da zarade. A svet koji je objasnio sta je to konkurencija i nema nista protiv korupcije (citaj rezijski troskovi i reprezentacija), zna sta se dobije kad oduzmes sve instrumente i institucije formiranja coveka-radanika , a zauzvrat im das Pinokijevu utopiju sa kladionicama, 24 sata tendencioznog jedenja vremena rijalitiima, i bezgranicno buljenje u android ekran uz produzeni sa mlekom u kaficu po izboru.Taj svet onda uvodi te pelene i dati mesto gde stojis i kaze u koju rupu da ubacis koju kockicu kad se upali lampica , i nemora da brine za sve razlicite slave,preslave ,svinjokolje, zadusnice i posečenja i naravno sva crvena slova.
    Negde u toj Popari , i taj nas radnik razmislja: NEĆU MNOGO VIŠE NEGO ŠTO DRUGI DOBIJAJU ALI IDEM TAMO GDE ZA TO TREBA NAJMANJE DA SE RADI .
    Smatram da je to najveci amanet koji su nam ostavili :
    -Državna zaposlenja
    -Bezbolan prelazak iz komunizma u kapitalizam
    -korektne subvencije stranim investitorima
    -poštena privatizacija
    -Lagano uvodjenje Evropskih standarda
    -Mnoštvo novih zakona koje se U i NEU po….. po potrebi
    -Ukidanje/ svih nivoa državotvornih instrumenata za kontrolu i standarde u vodjenju iste
    -Sveopsta slika postojanja prava i zakona koji se poštuju
    -i na apsolutnom prvom mestu gajenje kulta NEPOSTOJANJA ODGOVORNOSTI

  4. Dragoljub

    Mister Vasovič, “dis is Serbia”, kaže jedan moj poznanik kad god nešto ne može da se objasni. Radim, ali stvarno radim, za oko 30.000 dinara, prosečna plata u Srbiji je oko 450 EUR, kažu, a prema stvarnom stanju verovatno je 30- 33 hiljada dinara Od tog vašeg razmatranja nema ništa, možda bi to , nekad davno bio dobar rad učenice prvog razreda srednje škole , a sada treba razmisliti. Pominjete 1000 vagona krastavaca u Austriji, da li možda znate koliko se povraća baci u Srbiji? Koliko voća propadne zato što nema ko da otkupi, a sve zarad pogrešne i nakaradne agrarne politike ove zemlje. Kada se govori o povećanju plata i penzija, opet prevara, radi se u stvari o vraćanju otetog – te je veoma bezobrazno to nazivati “povećanje”. Ne treba vršiti detaljnu analizu već samo pogledati šta se ustvari dešava i videti da je sve prevara do prevare. Ne možete očekivati da država koja je ispoklanjala belosvetskim mangupima sve prirodne resurse, da može da pokrene rast privrede i da bilo kako utiče na industrijalizaciju, jer to jednostavno nije moguće. Pominjati razvoj industrije u zemlji gde postoji, skoro isključivo, sklapanje delova proizvedenih ko zna gde (najčešće se ni to ne zna – zašto je veoma bitno to znati shvati će onaj ko razume), šta nam sve unose u zemlju sa tim poluproizvodima,7 delovima ili šta god- prosto ne znaju, ne mogu ni znati – zato što ne smeju da izvrše kontrolu, a često i nema stručnog kadra da to uradi.

  5. seljak

    Vraćanje plata i penzija na prethodni nivo nije vraćanje otetog nego obustava otimanja a oteto verovatno nikada neće vratiti. A čak ni prestanak otimanja nije siguran (šta je to on obećao pa ispunio) iako je najavljen za početak 2019

  6. Branislav

    Posle svih ovih komentara, rezime:
    Hajde da se izvinimo Marksu, da vratimo politicki i planski regulisano trziste (ako na to pristane svet oko nas) pa onda na takvom trzistu da prodajemo robu ciji je kvalitet i kvantitet je takodje regulisan i planiran, po politicki i planski regulisanoj ceni. A, kada nema svih tih regulacija, sledi epilog – secanje na prodaju Yuga Americi i sprdnje koju je navodno taj posao veka kasnije proizveo.
    Dakle, sledi nemilosrdna borba svuda i uvek. Marketinski namagarciti kupca, naterati ga da kupi nepotrebno a navodno napredno – pa to smo trazili kad smo rusili socijalizam.