Arsić za BIZLife: Prvih 100 dana Vlade – bez krupnih rezultata i krupnih grešaka

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Medija centar Beograd

Posle 100 dana rade Vlade – a uoči premijerkinog sumiranja rada njenog kabineta – profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Milojko Arsić kaže za BIZLife da su bile sasvim utemeljene ocene da će se, odlaskom Aleksandra Vučića na Andrićev venac, sva moć tamo i preseliti iz Nemanjine 11.

–          U višepartijskim sistemima politička moć je u političkim strankama. U slučaju visoko centralizovanih stranaka u kojima nema frakcija, ni regionalnih lidera, moć je koncentrisana u rukama jednog čoveka, koji kontroliše poslanike, ministre, premijera, direktore javnih preduzeća… SNS je visoko centralizovana stranka pa je u njoj uloga lidera ključna, on u svakom trenutku može da smeni svakog direktora, ministra ili premijera. U takvim okolnostima, položaj svakog državnog funakcinera zavisi od lojalnosti predsedniku stranke. Koncentraciji moći u rukama jednog čoveka doprinosi i izborni sistem u kome se poslanici ne biraju direktno, pa stoga njihova pozicije na zavisi od glasača već od lojalnosti predsedniku stranke.  Ako neko pokuša da sprovodi politiku koja se razlikuje od politike stranke proći će kao kao Tihomir Orešković u Hrvatskoj.

Kako ocenjujete prvih 100 dana Vlade Ane Brnabić; na koji problem se Vlada saplela, a šta je uspešno rešila?

–          Ovo je suviše kratak period, a Vlada nije bilo naročito agilna, tako da nije bilo ni krupnih rezultata, ni krupnih grešaka. Ova vlada ima kontinuitet s prethodnom, s tom razlikom što je sada politička moć izmeštena iz Vlade. Ocenjujem da je dobro to što je Vlada nastavila s uspešnom realizacijom aranžmana s MMF-om i što se najavljuje otvaranje novih poglavlja u okviru pristupanja EU. Kao propust Vlade može da se oceni izostanak pravovremene reakcije na usporavanje rasta privrede, u obliku povećanja javnih investicija i investicija javnih preduzeća, mada je budžetska pozicija to dozvoljavala. Takođe, pri usvajanju Zakona o obrazovanju propuštena je šansa da se pokrene rešavanje nekih ključnih pitanja u visokom obrazovanju, kao što su: pooštravanje uslova za akreditaciju univerziteta, poboljšanje kvaliteta i efikasnosti studiranja i unapređenje naučno-istraživačkog rada na univerzitetima. Osim toga, Vlada za sada ne pokazuje nameru da se suoči s nekim od osnovnih problema privrede, poput povećanja pravne sigurnosti, efikasnijeg rada državnih institucija, ravnopravnosti učesnika na tržištu… Čini se da Vlada, a naročito premijerka, svoju funkciju doživljavaju kao tehničku, a posao Vlade i premijera je, suštinski, politički. Važno je da Vlada aktivno radi na digitalizaciji državne uprave, ali ona trebe da se suoči i s problemima korupcije, partijskog zapošljavanja, privilegovanog dodeljivanja poslova…

Koliko povećanje plata i penzija očekujete, zapravo, očekujete li da primanja budu vraćena na nivo pre kraja 2014. godine ( i kako vidite licitiranja pojedinih ministara u javnosti proteklih dana)?

–          Teško je proceniti koliko će se povećati plate i penzije, jer se radi o odluci koja ne zavisi samo od ekonomskih, već i od političkih faktora. Pritom, još je aktuelan aranžman s MMF-om, pa će i njegovi stavovi uticati na odluku o povećanju plata i penzija. Ako bi se odluka o povećanju donosila u skladu s aktuelnim ekonomskim mogućnostima privrede i ako bi se pritom vodilo računa da ona bude u funkciji rasta privrede u dugom roku, povećanje ne bi trebalo da bude veće od 5-6%, odnosno trebalo bi da bude malo manje od očekivanog zbirnog rasta BDP-a i inflacije u narednoj godini. Generalno, rast plata i penzija treba da bude posledica rasta privrede, a zaposleni u javnom sektoru i penzioneri treba da dele sudbinu zaposlenih u privatnom sektoru. U okolnostima koje postoje u Srbiji, rast privrede ne može da se pokrene povećanjem plata i penzija; za rast su ključne privatne i javne investicije koje su sada vrlo niske. Inače, nastojanja ministara da njihov resor dobija natprosečno povećanje plata su razumljiva, ali izlaženje u javnost s takvim zahtevima održava nizak autoritet premijerke. Osim toga, moguće je da javno iznošenje zahteva za visokim povećanjem plata predstavalja neki vid manipulacije zaposlenima u javnom sektoru, ali i pritisak na MMF.

Gde je otišao novac od ušteda na platama i penzijama? Na rast javnih investicija?

–          Smanjenje plata i penzija je bila ključna mera koja je doprinela da se s fiskalnog deficita od 6,7%, BDP u 2014.  godini pređe na suficit od oko 0,5% BDP-a u ovoj godini. Osim plata i penzija, Vlada je tokom poslednje tri godine smanjila i većinu drugih rashoda, a na početku konsolidacije povećani su i porezi. Iz prethodnog sledi da, za sada novac, od smanjenja plata i penzija nije otišao na druge namene, već je omogućio da se smanji fiskalni deficit i zaduživanje države koja je do 2014. deo plata i penzija finansirala zaduživanjem. U prošloj i ovoj godini postojao je fiskalni prostor da se povećaju javne investicije i da se na taj način ubrza privredni rast, ali se to nije dogodilo.

Minus u državnoj kasi smanjen je na pola procenta BDP-a, a i javni dug je smanjen brže no što se očekivalo. Može li se to smatrati jednim od najvećih uspeha  Vlade?

–          Da, to je najveći uspeh Vlade u poslednjih pet godina jer je fiskalnom konsolidacijom otklonjen rizik od bankrota države.  Posle tri godine stvorena je dobra pozicija da se fiskalnom politikom učvrsti makroekonomska stabilnost i podrži rast privrede, ali ćemo videti da li će Vlada iskoristiti tu poziciju. Osim toga, Vlada je napravila i značajan napredak u oblasti regulisanja tržišta rada, izdavanja građevinskih dozvola, kao i određeni naprddak u izgradnji puteva. Međutim, prilično je omanula u uspostavljanju dobrih institucija, što je ključno za dugoročno održiv rast privrede i povećanje standarda građana. Izostanak napretka u toj oblasti je verovatno posledica namere da se ostvari partijska kontrola društva koja bi omogucila dugoročnu vladavinu SNS-a.

Vlast se hvali da je nezaposlenost najmanja u poslednjih četvrt veka. Šta Vi kažete?

–          Metodologija merenja nezaposlenosti je tokom navedenog perioda dosta promenjena a, osim toga, do 1999. u nezaposlene su uključivani i građani s teritorije Kosova i Metohije. Jedini podatak koji je uporediv u toj oblasti jeste broj ljudi koji su prijavljeni na birou rada. Broj onih koji traže posao preko biroa rada sada iznosi oko 650 000, što je približno jednako broju nezaposlenih na teritoriji Srbije, na računajući teritoriju Kosova i Metohije, tokom 1996. i 1997. godine.  Međutim, navedene podatke treba pažljivo tumačiti. Broj ljudi koji traže posao u Srbiji je jednim delom smanjen zbog smanjenja broja stanovnika, kao i zbog masovnog odlaska građana Srbije u inostranstvo, što se se nikako ne može tumačiti kao uspeh. Osim toga, zaoštreni su uslovi za registraciju  nekog lica kao nezaposlenog  na birou rada, što je takođe uticalo na smanjenje nezaposlenosti.  Znatno važniji pokazatelj uspešnosti Vlade u oblasti tržišta rada je broj zaposlenih lica, ali tu su uporedivi samo podaci o formalnoj zaposlenosti. Broj formalno zaposlenih, prema podacima Centralnog registra socijalnog osiguranja, iznosi oko dva miliona, što je približno jednako broju zaposlenih u periodu 2007-2008.

Gde smo, po svim tim ekonomskim parametrima, u odnosu na zemlje regiona?

–          Prema nivou razvijenosti, Srbija značajno zaostaje za zemljama Centralne Evrope i približno je na nivou razvijenosti  balkanskih zemalja, osim Hrvatske, koja je razvijenija.  Inače pre 30-ak godina Srbija je po nivou razvijenosti bila na nivou proseka zemalja Centralne Evrope. Međutim, 90-ih je došlo do kraha privrede Srbije, uglavnom usled sankcija, što je dovelo do toga da su zemlje Centralne Evrope 2000. godine bile za oko 85%, razvijenije od Srbije, a ta razlika se do sada održava. Dodatni problem je to što Srbija poslednjih pet-šest godina ostvaruje znatno sporiji rast od zemalja regiona. Srbija je tokom poslednje tri godine ostvarila značajan napredak u ostvarivanju makroekonomske stabilnosti:  značajno je popravljen fiskalni rezultat, smanjen je  spoljni deficit, dok je inflacija niska i stabilna. Da bi Srbija postepeno sustizala privrede Centralne i Zapadne Evrope ključno je da se održi makroekonomska stibilnost, ali i da se uspostave slične institucije kao u Zapadnoj Evropi. Inače, u većini istraživanja, prema kvalitetu institucija, Srbija s Albanijom i Bosnom i Hercegovinom deli poslednje mesto u Evropi! Zaostajanje u nivou razvijenosti ima za posledicu sličan zaostatak u realnoj vrednosti zarada i nivou standarda građana Srbije u odnosu na građane Srednje i Zapadne Evrope.

 Kada je Ana Brnabić postala premijerka, govorilo se da će se ona uglavnom baviti ekonomskim pitanjima (a da će za politiku biti zadužen Ivica Dačić). Kako se, po Vama, snašla sa štrajkovima, protestima, aferama, disonantnim tonovima u Vladi…?

 –          Imajući u vidu da ona nema izvornu političku moć, mislim da se relativno dobro snalazi u navedenim situacijama.

I posle izbora novog premijera, mnogi državni službenici i dalje su u v.d. stanju. Mislite li da će ta praksa biti nastavljena?

–          Ukoliku tokom naredne godine ne budu održani vanredni parlamentarni izbori, očekujem da će se postavljenja državnih funkcionera i direktora javnih preduzeća ubrzati. Ipak, nisam siguran da će biti realizovana u poštenom i fer nadmetanju kandidata. Vrlo je moguće da će konkursi biti fingirani, tako da će na rukovodeća mesta biti postavljeni ljudi pre svega na osnovu lojalnosti vladajućoj stanci, dok će njihova stručnost i poštenje biti u drugom planu.

 Koji su, po Vašem mišljenju, sledeći veliki izazovi pred ovom vladom?

 –          U oblasti ekonomije, prvi izazov je da se posle isteka aranžmana s MMF-om  nastavi s realizacijom odgovorne fiskalne politike. Na osnovu izjava koje dolaze iz Vlade može da se zaključi da postoji rizik da se plate i penzije povećaju iznad ekonomskih mogućnosti zemlje, a da se istovremeno znatnije smanje porezi, što bi dovelo da ponovnog rasta fiskalnog deficita i javnog duga.  Takođe, važno je da se u okviru niskog fiskalnog deficita povećaju ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i inovacije. Drugi izazov je da se ostvari  znatniji napredak u restrukturiranju javnih preduzeća, kao i da se okonača privatizacija bivših društvenih preduzeća (petrohemijski kompleks, Galenika, RTB  Bor…). U toj oblasti rezultati Vlade tokom prethodnih pet godina bili su vrlo skromni. Treći izazov koji je od fundamentalne važnosti za dugoročno održiv privredni napredak jeste da se poboljša funkcionisanje institucija i smanji korupcija.

Izvor: BIZLife

Foto: Medija centar Beograd

Piše: Nataša Mijušković