Fiskalni savet: Povećanje plata i penzije ne sme da bude veće od pet odsto

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta

Rast penzija i plata u javnom sektoru u 2018. godini ekonomski je opravdan, ali ne bi smeo da bude veći od pet odsto u proseku, naveo je Fiskalni savet u izveštaju o fiskalnim kretanjima u 2017. i o predlogu politike za 2018. godinu.

Ističu da je umanjenje plata i penzija iz 2015. godine postiglo svoju svrhu – izbegnuta je kriza koja je bila na pragu i da je sada moguće napraviti prvi korak ka njihovom trajnom uređenju. Da bi se taj korak napravio, navodi Savet, prvo je potrebno definisati koliko je ekonomski opravdano povećanje mase plata i penzija u 2018. godini.

Analiza Fiskalnog saveta pokazuje da je fiskalni prostor u 2018. godini omogućava njihovo povećanje u toj godini za 5%.

Veće povećanje ne bi bilo opravdano rastom BDP-a, odnosno ne bi bilo zarađeno rastom proizvodnje privatnog sektora i ponovo bi otvorilo opasne makroekonomske neravnoteže.

Savet navodi i da je drugo pitanje na koji način je raspoloživa sredstva za povećanje plata i penzija opravdano rasoporediti. Oni zastupaju stav da ih treba iskoristiti za postepeni izlazak iz mera privremenog umanjenje plata i penzije, umesto njihovog ad hoc povećanja bez objektivnih kriterijuma.

Fiskalni savet navodi da, što se tiče penzija, prvi korak u ponovnom uspostavljanju uređenog penzijskoj sistema moguće je da se u 2018. svim penzionerima penzije povećaju za 2,5 odsto a da se preostali fiskalni prostor iskoristi za ukidanje polovine privremenog umanjenja iznadprosečnih penzija iz 2015.

“U slučaju zarada, situacija je nešto komplikovanija, jer vlada za tri godine nije uspela da odredi objektivne kriterijume za visinu plata u različitim delovima javnog sektora. Umesto toga, sada se, na prvu najavu mogućeg povećanja plata, javno licitira sa veličinom povećanja u pojedinačnim ministarstvima”, ističe Fiskalni savet.

Međutim, trebalo bi imati u vidu da povećanje plata u nekim ministarstvima od 10 odsto znači zamrzavanje plata u drugim jer je fiskalni prostor za rast plata ograničen, upozoravaju iz Fiskalnog saveta i ističu da bi oni podržali nelinearno povećanje zarada u javnom sektoru ukoliko bi iza njega stajale profesionalno uradjene analize, srednjeročni planovi i ciljevi.

Sadašnji ad hoc pristuup bez objektivnih argumenata samo dodatno povećava neuređenost sistema. Umesto toga predlažemo da se kao ekonomski bolje rešenje svim zaposlenima u javnom sektoru u 2018. ukine pola privremenog umanjenja zarada iz 2015. (povećanje sadašnjih zarada za 5%).

Izvor: N1

Foto: Beta

Komentari 3

  1. Dr Miggyy

    Ovi iz Fiskalnog saveta okomili se kao lešinari nad penzionerima. Neka donesu odluku da penzioneri nestanu, tako će država profitirati. Pored ovakvih lešinara, tajkuna, kriminalaca i lopova neće ni građani daleko da stignu. Kako se licitiraju povećanja plata po sektorima, svaka vaška radi obaška, će napraviti haos sa platama u javnom sektoru, ako nisu ga već završili. Fiskalni savet treba da utiče da se vrati stari zakon PIO, koji je nasilno privremeno storniran i da se vrate otete penzije, a ne ministri i predsednik se utrkuju ko će veće ekonomske rezultate da obznani, a na kraju samo lažu. Pavle Petrović sa svojom platicom od iznad 3000 evra, nekako će podneti povećanje za 10%, a penzionere sa prosekom penzija 23.822 rsd i porastom 0d 5%, neka se slikaju i tu sliku pošalju Fiskalnom savetu i ΛV.

  2. mirjana

    Gospodo iz fiskalnog saveta.Procentualno povećanje sam o još više pravi razliku izmedju siromašnih mladjih penzionera i bogatih starijih.Stariji su otišli u penziju po zakonu u kome se za osnovicu uzimao prosek 10 najboljih vezanih godina, a siromašni po novom zakonu gde je osnovica ceo radni vek.Tako stariji penzioneri koji imaju visoku penziju dobijaju više iako mogu da žive dobro i bez toga, a siromašniji na malu penziju dobijaju malo što im nije dovoljno ni za lekove.
    Sve to po principu ko ima daj mu a ko nema i ne treba mu. Ovde se ne radi da su bogati penzioneri upšlaćivali u PIO fond više već da im je država svojim obračunom dala, a onim siromašnim država je oduzela.
    E pa ko je tuz oštećen i kako ćete to pošteno da uradite.

  3. Pingback: VEĆE PLATE: Premijerka "ne prihvata" Fiskalni savet - Bizlife.rs