Ministarstvo ipak neće dodeliti nagrade za “Dosta reči, nek zakmeči”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Nakon kritika ministarke Mihajlović, Ministarstvo kulture i informisanja saopštilo da neće dodeliti nagrade za pobedničke slogane u kampanji podsticanja rađanja.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, Zorana Mihajlović je danas kritikovala tek objavljene slogane za akciju podsticanja rađanja i ocenila ih uvredljivim po žene.

Ocenila je da su članovi komisije Ministarstva kulture i informisanja Srbije koji su birali slogane za akciju podsticanja radjanja, “promašili temu” i da “nisu dovoljno sagledali čitavu sliku problema nataliteta”.

“Većina izabranih slogana u ovoj akciji jednostavno stavlja obavezu ženama, tačnije imperativ da radjaju decu što, uverena sam, može samo da izazove kontraefekat”, rekla je Mihajlović, koja je i članica Vladine komisije za populacionu politiku, a saopštio je njen kabinet.

Dodala je da je ona “nekoliko puta upozoravala da niko nema pravo da naredjuje ženama da radjaju, niti da krivi žene za stopu nataliteta i da ih doživljava kao nekakve mašine za radjanje”.

Ukazala je da su slogani “Dosta reči, nek zakmeči” i “Radjaj, ne odgadjaj” uvredljivi za žene, javno ih sramote i pokazuju veliko nerazumevanje uloge žena u Srbiji i u populacionoj politici, kao i neshavatanje razloga zbog kojih u Srbiji treba da se radja više dece što je “isprepletano i sa uslovima u našem zdrastvu, obrazovanju, medijima, ali sa kulturnim životom naše zemlje”, rekla je Mihajlović.

Kako je saopšteno iz tog Ministarstva, Komisija je konstatovala da ni jedan od predloga ne zadovoljava potrebu da jedna poruka identifikuje složenost problema projektnog zadatka iz Javnog poziva, već da proglasi po dva dobitnika za sva tri mesta.

Ministarstvo kulture i informisanja, naodi se u saopštenju, smatra opravdanim deo kritike koje je javnost uputila tim rešenjima. “Izbor slogana za tu bitnu društvenu temu je veoma delikatna stvar i Ministarstvo kulture i informisanja ohrabruje i Savet za populacionu politiku i Komisiju da nastavi da radi na iznalaženju najkvalitetnijeg rešenja za tu važnu temu”, navodi se u saopštenju.

Ministarstvo kulture i informisanja izabralo je šest “najboljih slogana” za kampanju promocije mera populacione politike. Prvo mesto dele slogani “Ljubav i beba, prvo što nam treba” i “Radjaj, ne odgadjaj”, a drugo mesto “Mama – neću sama, tata – hoću brata” i “Dosta reči, nek zakmeči”.

Na trećem mestu su slogani “Čuda se ne dešavaju, čuda se radjaju” i “Nek se deca radjaju i lepe stvari dogadjaju”.

Izvor: Beta, Agencije

Foto: Pixabay

Komentari 2

  1. Dragan Jovanovic

    Sto se nas OCEVA tice, nemamo nista protiv da mi radjamo.
    Gospodja ministarka samo da resi kako da to funkcionise u praksi . OCINSTVO/MATERINSTVO nije tribina, ili politicka floskula, to je bioloski dogadjaj, tacno determiniran u kome ne moze biti “zamene teza” , kao u njenom stavu!

  2. Tatjana

    Demagozi….
    Jutros me zove koleginica kojoj sam neposredni rukovodilac da mi kaže da će iskoristiti odmor jer nije uspela da dobije produženje porodiljskog. Bebac krajem meseca puni godinu dana i nije uspela da ga upiše u vrtić, ne u mestu gde živi jer zaboga tu ni nema mesta po vrtićima, već u susednom Zemunu. Upravnica ili direktorka vrtića (ne znam koje je tačno zvanje) je najpre pitala koje joj je to dete po redu, a kada je rekla da je drugo odgovorila joj je da ima i porodica koje imaju i treće dete koje ima prioritet i koje takođe ne može da se upiše, da joj se više ne pojavljuje dok dečak ne napuni godinu dana ili što bi ona rekla kao da je htela reći “mama daj otaz”.
    Na žalost, nema opciju da joj neko čuva dete (mama, svekrva, sestra, brat, tetka…), a i da ima ne vidim zašto bi ako ova država i ministri koji biraju slogane čine sve da poboljšaju populacionu politiku i omoguće ženama da rađaju jedno, dvoje, troje dece, budu dobre majke, domaćice i uspešne žene istovremeno.
    Kažem joj da uradi sve što može da produži porodiljsko jer razumem koja je to muka. Moja sestra je bila u sličnoj situaciji ali njena šefica nije imala mnogo razumevanja, te je naša majka, sa jednim oštećenim kukom i drugim u najavi, morala priskočiti u pomoć. Što bi rekli, sestra je imala sreće.
    E sad, druga opcija je da upišete dete u privatni vrtić i iskeširate par stotina evrića za koje zasigurno nećete dobiti to što ste očekivali (slučaj moje kume koji neću da iznosim u celosti i na koji sam ostala zapanjena – poludnevni boravak, bez ručka za 30.000 dinara).
    Da zaključim….Na osnovu svih primera iz svog okruženja (svoj lični nisam navodila ali je i pre 14 godina, kada je moj sin rođen, bilo isto), što bi rekli “iz prve ruke”, znam da ova država i svi nadležni organi ne rade APSOLUTNO NIŠTA da ohrabre parove i žene na rađanje i jednog, a kamo li troje dece, koliko je potrebno da napravimo nekakv pomak u brojnosti naše nacije. Sve ove priče o tome šta treba uraditi i da će nešto uraditi su čisto demagogisanje. Ja samo kažem, uradite nešto i slogan će se sam nametrnuti.