Nikolić “milostiviji” od Tadića i Vučića

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta

Bivši predsednik Tomislav Nikolić pokazao je više milosti prema osuđenicima nego njegov prethodnik Boris Tadić, ali i naslednik Aleksandar Vučić, pa Nikolićev četvorogodišnji mandat broji 104 pomilovanja, dok je Boris Tadić tokom sedam godina potpisao 190 ovakvih odluka- piše “Danas”.

Aktuelni predsednik Srbije još uvek nije potpisao nijedno pomilovanje. Da je Nikolić potpisao 104 pomilovanja osuđenicima za različite zločine tokom svog predsedničkog mandata, potvrđeno je Danasu iz kabineta predsednika.

Nikolićev prethodnik, Boris Tadić, ukupno je odobrio više pomilovanja odnosno 190, ali tokom dva mandata, pa srazmerno vremenu koje je proveo kao predsednik Nikolić i dalje ispada najmilostiviji.

U prvih godinu dana mandata, Nikolić je pomilovao 34 osobe dok je kasnije postao “milostiviji” pa je uslišio molbe većeg broja osuđenika.

Imena pomilovanih po pravilu se ne objavljuju, ali u medijima se ipak pisalo o nekoliko slučajeva u kojima je Nikolić osuđenike oslobodio služenja kazne. Među njima je S. S. iz Vranja, koji je bio osuđen zbog ubistva, tj nesreće koja se desila posle lova najpre na četiri, pa na tri godine zatvora, a odlukom Nikolića oslobođen kazne u trajanju od dve godine i jednog meseca.

Pažnju javnosti privuklo je i to što je Nikolić pomilovao doktora Gojka Inića, koji je osuđen na 15 meseci zatvora zbog primanja mita, ali zahvaljujući tadašnjem predsedniku nije proveo ni jedan dan u zatvoru.

Najviše polemike svakako je izazvala molba za pomilovanjem koju je Nikoliću uputio Radomir Marković, bivši načelnik Službe državne bezbednosti Srbije, koji služi maksimalnu zatvorsku kaznu zbog pomaganja u prikrivanju četvorostrukog ubistva članova SPO na Ibarskoj magistrali, kao i umešanosti u ubistvo bivšeg predsednika predsedništva Srbije Ivana Stambolića. Ipak, ovu molbu Nikolić nije uslišio, a na pitanja o tome odgovarao je da “eventualno pomilovanje Markovića nije u proceduri” te da su “izmislili” mediji.

Predsednik Srbije ima ustavno ovlašćenje da na predlog Komisije za pomilovanje, i uz saglasnost Ministarstva pravde i nadležnog suda, donese odluku o pomilovanju. Zakon propisuje da molbu za pomilovanje nadležnom sudu podnosi osuđeni, a mogu je podneti i njegov zakonski zastupnik, bračni drug, brat, sestra, usvojilac, usvojenik, hranilac ili staralac osuđenog lica. Po službenoj dužnosti zahtev za pomilovanje može podneti i Ministarstvo pravde. Po pravilu se podaci o konkretnim pomilovanjima retko objavljuju u javnosti, sem ako je reč o zvučnim i kontroverznim slučajevima.

 

Izvor: Danas

Foto: Beta