Od danas novi zakon: Šefovanje i direktorisanje ne znači i ‘pravo’ na slobodan pristup seksualnim uslugama

muskarac_zena_sastanak_pix
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Od danas se primenjuju nove zakonske mere koje imaju za cilj da spreče partnersko nasilje, kao i druge vidove seksualnog nasilja i uznemiravanja – u kući, na poslu, na ulici.

Izmenom i dopunom Krivičnog zakonika pooštrene su kazne za postojeća krivična dela, poput silovanja, za koje je minimalna kazna od tri godine zatvora povećana na pet godina, dok je maksimalna kazna za ovo delo ostala ista – 12 godina zatvora, javlja RTS.

Međutim, inkriminisana su nova dela: proganjanje, polno uznemiravanje, sakaćenje ženskog polnog organa, prinudno zaključenje braka…

Onaj ko u određenom vremenskom periodu prati, odnosno uhodi neku osobu, uznemirava je telefonom, slanjem SMS poruka, mejlova, putem društvenih mreža, to jest ugrožava njen mir i lični život može krivično da odgovara.

Određene odredbe odnose se i na radno okruženje. Krivično delo polno uznemiravanje podrazumeva svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje vređa nečije dostojanstvo u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko ili uvredljivo okruženje.

To pogađa one koji vole da zbijaju nepristojne „šale“ i iznose seksualne aluzije, zbog kojih se neko oseća ugroženo ili poniženo. Ima primenu i u radnom okruženju, kada takve poruke dođu od strane nadređenih i kolega. Prelazak sa poslovne komunikacije na komentarisanje fizičkog izgleda prelazi okvire komplimenta – ukoliko drugoj strani to ne prija i to jasno stavi do znanja.

Poruka postojanja te odredbe je da šefovanje i direktorisanje ne znači i ‘pravo’ na slobodan pristup seksualnim uslugama zaposlenih žena. A postoji tu i ‘treća strana’, a to je radni, profesionalni ambijent koji mora da bude zaštićen od sadržaja prisilne ‘erotike'“, objašnjava za RTS Zorica Mršević, naučna savetnica Instituta društvenih nauka.

Ipak, postavlja se pitanje na osnovu kojih kriterijuma će se procenjivati šta je za nekog ponižavajuće, neprijateljsko okruženje. Važnu ulogu mogu imati lične osobine i moralne vrednosti žrtve.

„Primera radi, za neke osobe koje žele da napreduju u službi ‘na takav način’ je potpuno prihvatljivo grljenje, ljubljenje, dodirivanje sa šefom i takvim gestovima se ne vređa njeno polno dostojanstvo, dok za mene i mnoge druge osobe to predstavlja radnju ovog krivičnog dela“, objašnjava Mršević.

Izvor: RTS

Foto: Pixabay