Okupacija Beograda u 42 kilometra

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta

U subotu smo prisustvovali okupaciji Beograda u 42 kilometra. Ulicama su protrčali “vojnici” različitih uzrasta, kondicije, ambicije i poremetili naše savršeno uređene živote i besprekorno funkcionišući gradski prevoz (čak ni beogradski metro nije radio).

Neki su kroz cilj na Terazijama prošli nasmejano, neki u grču, neki držeći za ruku svoje ponosne supruge, neki čak i sa tek pristiglim bebam u naručju. Da, i pisačica ovih redova stajala je kraj cilja i čekala jednog od članova porodice koji je u četrdesetim “odlepio” i počeo da trči. Da, dok smo ga čekali bolele su nas noge od stajanja i pitali smo se “gde je već jednom?!”. Ipak, kada je stigao na cilj zaboravili smo sve muke kroz koje smo prošli čekajući ga i bili ponosni na njega.

Šalu na stranu, ako iko treba da osvoji i okupira Beograd to su maratonci – da nas nauče volji i tome kako da pobedimo sami sebe. Čestitke svakome ko je pretrčao ono što bi neke mrzelo i kolima da pređu. Ipak, ovaj 31. Beogradski maraton bio je poseban po nečemu – pobedi srpskih takmičara (u odsustvu Kenijaca) i najslabijem prolaznom vremenu u istoriji. Zlobnici bi rekli da je to brzina kojom će Srbija stići u EU. Još jedna nevolja je zadesila maraton, pa mediji preneše da mu je i zvanično oduzet sertifikat zbog neisplaćenih nagrada pobednicima. Slika cele zemlje stala je u jednu manifestaciju. Čast maratoncima koji su, ipak, bolja strana zemlje u kojoj živimo.

Dan nakon maratona, ovog vikenda, obeležili smo i Dan planete Zemlje. Koliko brinemo o njoj biće – “neka joj je laka zemlja”.

Izvor: BIZLife

Foto: Beta

Piše: Bojana Milovanović