“Ono kad lekar otvori stomak pa gugla gde je bubreg”

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Screenshot

Ekonomista i profesor Filozofskog fakulteta Miodrag Zec gostovao je sinoć u emisiji Pressing na N1 i tom prilikom ocenio da prosečan rast koji Srbija ima u prethodne tri godine od 1,66 odsto ne može da obezbedi stabilizaciju javnih finansija, jer je zaduživanje veće od ove stope rasta.

On je tokom emisije u više navrata napomenuo da je veliki broj pitanja, koja usporavaju našu ekonomiju, pravne prirode. Kako profesor Zec kaže, Srbija je među zemljama s najnižim prosečnim stopama rasta u regionu, a stopa rasta je zbirni pokazatelj kvaliteta jedne ekonomije.

„Naša stopa je stala u delu gde nema mnogo tehničkog progresa. Važan je rast, ali važna je i struktura društvenog proizvoda“, naglasio je Zec.

Izdvajamo još neke zanimljive rečenice koje je profesor Zec rekao u ovoj emisiji.

„Nije važno da se mnogo radi, važno je šta se radi, koliko se proizvodi i u čemu je višak.“

„Za jednu naciju i njen rast je najvažnije znanje – obrazovanje, društvene vrednosti, društveni sistem, tehnički progres.“

„Kome je danas teže – mladima ili penzionerima? Mrtva trka. Taj disbalans se nastavlja, niti će mladi imati neku šansu pri ovakvom modelu industrije, gde se traži repetitivni rad, niti će stari imati neku starost.“

„Srbija ne zna gde je, u tome je tragedija Srbije, mi niti bi u kapitalizam, a ne možemo u komunizam, stalno se vrtimo u krug i oni koji su na vlasti moraju da donesu odluku.“

„Borba za ljudski kapital je ključna, mi izvozimo nešto što je najređe, to su ljudi, talenti. To  je tragično. Ostaćemo bez lekara, inženjera, nećemo imati ko da vrši inspekciju nad radovima, desiće nam se da će lekar da otvori stomak pa da gugla gde je bubreg.“

Izvor: N1, BIZLife

Foto: Screenshot

Komentari 5

  1. Dr Miggyy

    Profesore Zec mi ne izvozimo lekare, inženjere i ostale talente Zapadu, već im poklanjamo gotove talente kao donacija tom Zapadu, koji nam zagorčao i još uvek nam zagorčava život. Školovanje tog kadara je na grbači napaćenog naroda Srbije i tu izdvojenu crkavicu poklonimo zajedno sa talentima našim krvopijama. Kada izvezemo svu pamet nas će podizati iz pepela oni sa kupljenim diplomama, bez dana škole, ipak važan je sertifikat od diplome, i sa doktoratima plagijatima. Oni sada besprekorno rade, gurnu po strani stručne kadrove, da im ne kvare prosek i podižu standard, privredu i razvoj zemlje sve niže i niže na svetskoj rang listi. Njihova deviza je poltronizam, klimoglavstvo, puzanje pred osokoljenim šefom, preletanje iz jata u novo jato, a nezaboraviti puzanje ispred šefa.

    • arf+gus

      Izvini kako sam se ja školovao na grbači naroda? jedino što je država uradila za mene je da napravi medicinski fakultet gde sam studirao. Studije mi platili roditelji.
      Kriv nam zapad, ili političari, uvek drugi samo mijadni naivni i izrabkjeni.

  2. VESNA

    Profesore, apsolutno ste u pravu. Nasi strucni kadrovi odlaze nepovratno u svet, jer ovde za njih nema mesta. Nasi lekari su potrebi Nemackoj, ali ne i Srbiji. Mi nemamo mesta za lekare, iako je sve veci broj obolelih, kao posledica bombardovanja, dugogodisnjeg i iscrpljujuceg siromastva, nepravilne ishrane i jos mnogih drugih faktora. Ali zato imamo mesta u svim javnim preduzecima, i ostalima koji se finansiraju iz buđeta, koji sede jedni drugima na glavu i ne rade apsolutno nista. Oni su tu da bi bili na platnom spisku ,,a ne da bi radili. Nasa deca odlaze u Kinu da predaju engleski, ili sa zavrsenim fakultetom predaju Japancima preko skajpa. Ovde je potrebna prosta radna snaga koja treba da bude srecna sto radi 12 sati i prima minimalac. Ova je zemlja raj za neradnike, jer su oni najveci patrioti. , TAKO DA PAMETNI LJUDI NEMAJU TU STA DA TRAZE.

  3. ja

    Vrlo precizna slika i danasnjice i nase buducnosti. Ovaj proces na zalost traje vec par decenija, sada je samo biti glup, neobrazovano obrazovan, poltron i narodni izdajnik prestalo biti sramota. Sada je to stvar prestiza.

  4. jasna

    Profesor je često izgovarao rečenicu “Mi ne znamo šta hoćemo”?
    To govori da smo svi u problemu, da smo uglavnom dvolični,
    jer jedno mislimo, drugo pričamo a treće radimo. Živimo u prošlosti,
    a ne razmišljamo o budućnosti…još nismo rasčistili sa ratovima,
    svakoga dana se u debatama vode verbalni ratovi…veličaju se
    ljudi koji su upropastili zemlju i narod, a narod živi tako kako bira
    one koji ga predvode i predstavljaju.