Poverenik kaznio Agenciju za borbu protiv korupcije

Rodoljub_SabicN1
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Printscreen

Poverenik za informacije od javnog značaja izrekao je Agenciji za borbu protiv korupcije drugu novčanu kaznu u iznosu od 180.000 dinara.

Poverenik je Agenciju za borbu protiv korupcije kaznio zbog nepostupanja po rešenju Poverenika kojim je naloženo da se portalu „Pištaljka“ daju informacije, odnosno dokumenti iz spisa predmeta kontrole imovine i prihoda gradonačelnika Beograda Siniše Malog.

Rešavajući po žalbi tražioca informacija, pošto je Agencija odbila zahtev „Pištaljke“, Poverenik je našao da je žalba osnovana i naložio Agenciji da „Pištaljki“ dostavi tražene informacije, s tim što je naložio da se neke, koje predstavljaju podatke o ličnosti, zaštite.

„Agencija je obavestila Poverenika da je postupila po njegovom rešenju. Međutim, ‘Pištaljka’ se obratila Povereniku ukazujući na to da je Agencija rešenje izvršila delimično odnosno da je ‘zaštitila’ i informacije koje ne predstavljaju podatke o ličnosti, na primer iznose finansijskih transakcija, površinu nepokretnosti, marke automobila i slično, i zatražila da Poverenik pristupi postupku administrativnog izvršenja“, navodi se u saopštenju.

Nakon što je Poverenik doneo zaključak o dozvoli izvršenja i stavio Agenciji u izgled izricanje novčanih kazni Agencija je „Pištaljci“ dostavila i neke informacije koje je prethodno uskratila, ali ni ovaj put ne sve, pa je „Pištaljka“ ostala pri zahtevu da se nastavi sa administrativnim izvršenjem.

Agencija nepostupanje po nalogu Poverenika u potpunosti „objašnjava“ time da je reč o podacima koji su „strogo poverljivi“ i koji su kao takvi označeni od strane drugih organa, Javnog tužilaštva i Uprave za sprečavanje pranja novca.

„Ovi argumenti Agencije nisu prihvatljivi iz više razloga. Na prvom mestu zbog činjenice da se u toku postupka Agencija na njih nije uopšte pozivala. Agencija je zahtev ‘Pištaljke’ odbila pozivajući se na ‘ugrožavanje toka postupka’ koji vodi i na ‘zaštitu privatnosti’ gradonačelnika. Pozivanje na ‘nove’ razloge tek u fazi izvršnog postupka je, razume se, pravno neodrživo“, smatra poverenik.

On dodaje da čak i da je Agencija na problem „stroge poverljivosti“ ukazala u fazi postupka kad je to bilo moguće, taj bi argument bio krajnje problematičan.

Ukazuje se u saopštenju da je to zbog toga što nema nikakvih dokaza da je zaista reč o informacijama koje su kao „strogo poverljive“ klasifikovane na način i pod uslovima, bar formalno, u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka.

„A suštinski zato što je neshvatljivo da bi informacije vezane za sumnju u ‘pranje novca’ od strane bilo kog funkcionera mogle opravdano zasluživati stepen poverljivosti ‘strogo poverljivo’, što znači da bi, kako zakon predviđa njihovo saopštavanje javnosti dovelo do ‘teške štete po interese Republike Srbije'“.

Takav zaključak je u sukobu ne samo sa duhom zakona, nego i s elementarnom logikom, smatra poverenik dodajući da, posebno treba imati na umu da su podaci u vezi sa sumnjom u ‘pravnje novca’ poznati osam godina, pa je to dovoljno vreme da se oni izjasne da li je osnovana ili ne.

Prema povereniku, nakon toliko vremena status „strogo poverljivo“ neizbežno mnogo više asocira na zataškavanje nekih sumnjivih radnji nego na zaštitu toka nekog postupka, čega bi i Agencija za borbu protiv korupcije i drugi nadležni morali biti svesni.

Izvor: BIZLife/Agencije/B92

Foto: Printscreen