(Pre)dugo putovanje u Evropu: Na odredište ne stižemo pre 2025.

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Srbija i Crna Gora mogu u najboljem slučaju da postanu članice 2025, a za ostvarenje tog cilja prelomna će biti 2019. kada se od obe zemlje očekuje ispunjenje prelaznih mera u poglavljima pravosuđa i unutrašnjih poslova, a u slučaju Srbije i puna normalizacija odnosa s Kosovom, stoji u nacrtu strategije proširenja na zapadni Balkan, piše Hina, a prenosi N1.

Nacrt strategije proširenja na zapadni Balkan, Komisija bi trebalo da prihvati počekom sledećeg meseca, navodi hrvatska agencija koja je imala uvid u dokument.

“Sa snažnom političkom voljom, sprovođenjem stvarnih reformi i trajnim rešenjem za sporove sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. godine”, stoji u jednoj od radnih verzija nacrta “Verodostojne perspektive proširenja za zapadni Balkan”, u koji je Hina imala uvid.

Komisija bi taj dokument trebalo da prihvati 6. februara, kada će biti objavljena konačna verzija, a do tada su moguće promene teksta.

Za ostale zemlje – Bosnu i Hercegovinu, Albaniju, Makedoniju i Kosovo, predlaže se formulacija da do 2025. godine  “treba da daleko odmaknu na evropskom putu” ili alternativno, da su “pregovori s tim zemljama daleko odmakli”.

Prema indikativnom vremenskom rasporedu, Srbija i Crna Gora moraju se do kraja 2019. usredsrediti na ispunjavanje prelaznih merila iz područja vladavine prava. U slučaju Srbije prelazno merilo u Poglavlju 35 – u okviru kog se vodi proces normalizacije odnosa s Kosovom, mora biti ispunjeno, navodi agencija. To znači, dodaje, da se postigne potpuna normalizacija odnosa s Kosovom.

“Za trajnu stabilnost u regionu potrebna je puna i sveobuhvatna normalizacija odnosa Beograd-Priština. Sveobuhvatna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova u obliku pravno-obavezujućeg sporazuma, hitno je potrebna i ključna je za evropsku perspektivu i Kosova i Srbije kao i regiona u celini”, kaže se u dokumentu.

Srbija je u julu 2016. otvorila pregovore u dva ključna poglavlja u pristupnim pregovorima – Poglavlje 23 tj. Pravosuđe i osnovna prava i Poglavlje 24 Sloboda, pravda i sigurnost, koja će biti zatvorena tek na kraju pregovaračkog procesa.

Novost u sadašnjem pregovaračkom procesu je uvođenje prelaznih merila za ispunjavanje kriterijuma po pojedinim poglavljima, dok su ranije bila samo merila za otvaranje i za zatvaranje pregovoračkih poglavlja.

U Poglavlju 23 Srbija ima 50 prelaznih merila, a u Poglavlju 24 njih 41, prenosi Hina.

Crna Gora je ta poglavlja otvorila mnogo ranije, u junu 2012, na samom početku pregovora.

“Kada se ispune prelazna mjerila, EU bi trebalo da reši pitanje merila za zatvaranje poglavlja i da bude spremna za drugu fazu pregovora najkasnije do kraja 2019. godine”, kaže se u dokumentu.

Do kraja 2021. Komisija će pripremiti procenu učinka budućeg proširenja na zapadni Balkan u nekim ključnim područjima poput slobode kretanja osoba, poljoprivrede, kohezione politike i budžeta.

Pod uslovom da ispune sva merila za zatvaranje u svim poglavljima, zemlje članice EU mogle bi dati pristanak na zatvaranje pregovora s Crnom Gorom i Srbijom na međuvladinoj konferenciji do kraja 2023.

000. godine.

Izvor: N1, agencije

Foto: Pixabay