Šta će se desiti posle referenduma u Kataloniji?

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Beta/AP Emilio Morenatti

Posle referenduma o nezavisnosti Katalonije koji je Madrid proglasio nevažećim, agencija AP prenosi šta bi moglo da se očekuje u Španiji nakon spornog glasanja na severoistoku zemlje, ističući da promene ne treba očekivati preko noći.

Katalonski predsednik Karles Pućdemon izjavio je da će ispuniti obećanje i da će proglasi nezavisnost jednostrano nakon pobede na referendumu u nedelju.

Pućdemon je obrazložio da prema katalonskom zakonu pobeda sa više od 50 odsto podrške znači proglašenje nezavisnosti u roku od 48 sati od dana glasanja, bez obzira na okolnosti glasanja, kao ni to da je odziv bio manji od polovine biračkog tela.

Proglašenje nezavisnosti moglo bi da se očekuje već sutra ili u četvrtak, kada zaseda regionalni parlament.

Do sada nijedna zemlja ni međunarodna organizacija nije izrazila podršku za nezavisnost katalonskih vlasti, tako da će svaka deklaracija o nezavisnosti verovatno biti odbačena, bar na početku.

Evropska unija čvrsto stoji uz španskog premijera Marijana Rahoja i upozorava da bi Katalonija, u slučaju jednostrano proglašene nezavisnosti, bila izbačena iz bloka i zajedničke valute.

Iz ugla ekonomije nemoguće je predvideti da li bi taj region samostalno opstao. Katalonija ima godišnji bruto domaći proizvod od oko 215 milijardi evra najveći od svih španskih regiona i veći od Grčke, ali se značajno snabdeva iz državnog budžeta.

Osim uklanjanja španskih zastava sa zvaničnih zgrada, teško je predvideti šta bi još katalonske vlasti mogle da urade po proglašenju nezavisnosti.

Kako navodi AP, utisak je da je će deklaracija biti simbolična.

Katalonija nema bezbednosne snage da postave granice, a ključne oblasti kao što su porezi, spoljni poslovi, odbrana, luke, aerodromi i železnica su u rukama španske vlade u Madridu.

Španija ima dve opcije i obe bi bile „bolne“. Član 155 Ustava omogućava vladi da suspenduje, u potpunosti ili delimično, regionalnu samoupravu koja ne poštuje ustavne obaveze ili ugrožava interese Španije.

Katalonija će prvo biti upozorena i ako se situacija ne promeni na Senatu će biti da odobri nove mere, što će biti jednostavno za Rahoja budući da njegova stranka ima većinu u gornjem domu parlamenta.

Moguća mera koju bi Madrid mogao da preduzme jeste stavljanje regionalne policije pod špansku kontrolu.

„Ekstremnija“ alternativa bi bila proglašenje opsadnog stanja ukoliko bi suverenitet Španije bio ugoržen, što bi dovelo i do ukidanja građanskih prava. O tome bi se raspravljalo u donjem domu parlamenta, gde je situacija za Rahoja teža pošto nema većinu.

Nijedna opcija se neće desiti preko noći, ocenjuje AP.

S obzirom na sadašnje stanje, kompromis bi bio najpoželjniji za sve, ali bez odustajanja jedne od strana, najmanje je verovatno da će do njega doći.

AP navodi da obe strane kažu da su otvorene za dijalog, ali da obe postavljaju uslove neprihvatljive za drugu.

Rahoj je insistirao na tome da ne može da raspravlja o referendumu ukoliko se ne izmeni Ustav, dok katalonske vlasti tvrde da pravo na samoopredeljenje mora biti poštovano.

Katalonija sada želi da Evropska unija interveniše, što je malo verovatno, i zalaže se za međunarodno posredovanje, sa čim se Madrid verovatno ne bi složio.

Izvor: Beta

Foto: Beta/AP Emilio Morenatti