VIVALDI FORUM: „Država metastazirala na medije“ (VIDEO)

MSMLalicOljaZorica
PinterestFacebookTwitterShare

Promena medijske kulture obesmislila je medijski prostor, u kom je vlast uspela da od medija stvori propagandu, a ne plasiranje informacija, pritom eliminišući suštinu javnog mnjenja – dijalog i sučeljavanje različitih stavova, rečeno je na panelu o medijima i kulturi na prolećnom Vivaldijevom forumu.

Treći dan Vivaldijevog foruma na Mokroj Gori bio je rezervisan za tri goruće teme srpskog društva – obrazovanje, medije i kulturu.

Međutim, koliko je urušavanje obrazovanog sistema, iako daleko od minornog, linearan problem koji smo predstavili samo na primeru Matematičke gimnazije, toliko su mediji i kultura, odnosno kultura medija postala kompleksnija društvena anomalija, o kojoj su, iz različitih uglova govorili glavni i odgovorni urednik Nedeljnika Veljko Lalić, novinarka Olja Bećković i sociolog Zorica Tomić.

„Utisak Savamale“

Ukidanje „Utiska nedelje“ će, po svemu sudeći jednog dana postati „Utisak decenije“, nagovestio je Lalić, ocenivši da u Srbiji danas postoji ne više od 8-9 medija koji kreiraju javno mnjenje i gomila neuspešnih tabloida i sajtova koji imaju limitiran uticaj u proizvodnji vesti.

„Srbiji nedostaju mejnstrim mediji koji u svakoj ozbiljnoj zemlji ne bi dozvolili da recimo slučaj Savamale siđe sa naslovnica dok se ne bi rešio, kao što je, na primer, situaciju sa našim radnicima koji nelegano rade u slovačkom Samsungu.“

To je bila prava „pokazna vežba“ kako se pokrene priča i dalje širi, u nju se uključuje ministar i prebacuje se u pomenutu stranu zemlju, a rezultat je da se javnost u roku od tri dana „upalila“, objasnio je Lalić.

On smatra da će za 20 godina, kada se bude izučavala današnja slika medija u Srbiji, ukidanje emisije „Utisak nedelje“ biti jedna prekretnica i Vučićeve vlade i odnosa koji postoji prema medijima.

Autorka pomenute emisije, novinarka Olja Bećković ocenila je da u medijima nikad nije bilo gore, a suština je, istakla je, da mediji bez dijaloga i razgovora ne postoje.

Ne znam šta je smisao medija koji „teraju“ jednu priču. Čak i da hoćete da isterate neku priču do kraja, poput Savamale, ne možete dobiti ni ministra, ni gradonačelnika, ni nikog od nadležnih. Najmalignija stvar je odluka vlasti da ne učestvuje u dijalogu. Mediji su obesmišljeni onog trenutka kada je neko rekao „ne tiče me se da pričam sa tobom“, objasnila je ona.

Ne govorim na pamet kada kažem da je stanje gore nego u vreme Slobodana Miloševića, već na bazi emisije „Utisak nedelje“ koja, ne samo da je počela u njegovo vreme i bila „dozvoljena“, nego je i sam Milošević slao svoje ljude u emisiju da razgovaraju sa svojim političkim protivnicima i neistomišljenicima. Dakle, kakav je suštinski smisao ako će razgovarati istomišljenici među sobom, upitala je Bećković.

Prema oceni profesora ekonomije Miodraga Zeca, koji se u diskusiju ukjučio iz publike, problem današnjih medija je „što se ne štampa istina ili informacija, već propaganda“. „Ovo je sve propaganda i zato se novine prodaju ispod cene koštanja i, po potrebi, džabe bi se davala“, kaže Zec.

„Ovde nama vlast prodaje jednu robu, odnosno da će nešto tebi dati, ovde se deli milost, a ne raspodeljuju resursi“, dodao je on.

Mediji i jesu obesmišljeni zato što ne postoje više mediji već propagandna mašinerija, a to isto važi i za Internet, nadovezala se Bećković, ocenivši da je reč o stvaranju lažnog javnog mnjenja i, takođe, propagande.

Na pitanje studenata, koji su slušali panel, da li u nekoj budućnosti vide da će biti bolje u poslu kojim se bave, Olja Bećković je odgovorila odrečno i ponovila da „vidi da će biti samo gore“. Kada vidimo mnoštvo medija, pomislimo kako ima za svakog po nešto i da ne stoji priča o cenzuri, ali to nije tačno, tvrdi Bećković.

Lalić je podsetio na ono što se poslednjih godina često pominje u priči o medijima, a to je da država mora da izađe iz medija, navodeći kao primer kršenje zakona kada je reč o Tanjugu. Ne ulazeći u to da li Tanjug treba da postoji ili ne, Lalić napominje da ako je usvojen zakon da nešto ne postoji, onda taj zakon ne može da se krši, kaže Lalić.

Internet kao tamni vilajet

Profesor kulturologije i komunikologije na Filološkom fakultetu Zorica Tomić osvrnula se na globalni fenomen Interneta. „Sa internetom je kao sa tamnim vilajetom, ko uzme kajaće se, ko ne uzme, kajaće se“, kaže profesorka Tomić.

Nešto što je važno za (ne)kvalitet jednog društva, i to ne samo samo srpskog, jeste da je Internet omogućio promociju i jačanje nečeg veoma, veoma opasnog, a to je kriza autoriteta znanja, ocenila je ona.

Ako svako može da se iskaže, pa da napiše „ona budala Umberto Eko“ ili onaj „kreten Noam Čoski“, znači da više ne postoji nijedna figura koja funkcioniše kao autoritet u svom domenu, objašnjava Zorica Tomić.

Promenjena struktura medijske kulture, prema njenim rečima, dozvolila je takozvanu difamaciju, odnosno opoziv vrednosti ličnosti i mediji, naročito novi, uz tezu o „tamnom vilajetu“, u tome apsolutno učestvuju.

Prema njenim rečima, mnogi ne čitaju vesti ni na Internetu. Pogledaju naslov, a onda broj komentara koji zapravo određuje da li će vest da se pročita do kraja.

Na panelu o medijima i kulturi mogli su da se čuju mnogi konkretni primeri, kao i opšte karakteristike težine loše medijske slike. Ipak, uprkos vrlo živoj raspravi, zanimljivim i argumentovanim stavovima, koje su na Mećavnik „doneli“ stručnjaci i priznate ličnosti iz ove društveno relevantne sfere, na diskusiji je bio prisutan samo jedan medij – BIZLife.

Izvor: BIZLife

Piše: A.Mijailović