VOICE: Građani Srbije na hranu troše manje od 2 evra dnevno

2_evra_pix
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Iako troše manje od dva evra dnevno na hranu, ili 80 dinara prosečno po obroku, građanima Srbije izdaci za ishranu predstavljaju bezmalo 35 odsto budžeta, što su podaci koji govore da je životni standard u Srbiji blizak granici siromaštva, piše danas Vojvođanski istraživačko analitički centar (VOICE).

„Pritom, građani troše više nego što zarađuju i sve dublje tonemo u socijalna raslojavanja i nejednakost. Stručnjaci upozoravaju da živimo u jednoj vrsti penzionerske ekonomije, a da su mladi najsiromašniji“, navodi VOICE (www.voice.org.rs).

Analize podataka zvanične statistike pokazuju da svaki član domaćinstva u Srbiji mesečno za hranu i piće troši 59 evra, a u odnosu na višegodišnji prosek, trpeze su siromašnije mesom, mlekom, voćem, povrćem i drugim najvažnijim namirnicama, a pritom su izdaci za hranu najveći u kućnom budžetu.

„Podaci ukazuju na to da su negativna kretanja još prisutna i ona se ogledaju u postepenom, relativnom, povećanju udela troškova hrane i stanovanja u ukupnim rashodima domaćinstva“, rekao je agrarni analitičar Vojislav Stanković, autor analize „Potrošnja hrane u 2016. godini“.

Dodao je da, u proseku, građani EU na hranu troše 19,4 odsto kućnog budžeta, a u Srbiji 34,9 odsto ukupnih izdataka za ličnu potrošnju.

„Što je neka zemlja siromašnija, više se troši na hranu i njenim građanima ostaje veoma malo za neke krupnije stvari, a na neku luksuzniju robu ne mogu ni da pomišljaju“, navodi VOICE.

Ekonomista Saša Đogović, autor publikacije „Makroekonokomska kretanja u Srbiji“, rekao je za VOICE da je građanima Srbije i dalje potrebna jedna i po prosečna mesečna zarada za pokriće potrošačke korpe, što samo po sebi govori o da je standard veoma nizak.

On je naveo da premijer Aleksandar Vučić izjavljuje da je napravljen pomak kada je o platama reč, ali da treba imati u vidu da su one u decembru i aprilu uvek više nego ostalih meseci.

„To su neodrživi pomaci jer onda mesec dana nakon toga dođe do iskoraka unazad, ali to se ne registruje u medijima. Posebno u decembru, a delom i u aprilu pred božićne i uskršnje praznike isplaćuju se regresi i drugi dodaci na platu. Dolazi do naduvavanja prosečnih zarada i to nije realan pokazatelj kupovne moći prosečnog domaćinstva u Srbiji“, naveo je Đogović.

Prema njegovim rečima, stopa rizika od siromaštva najizraženija je kod mlađeg stanovništva od 18 do 34 godine i iznosi 32,7 odsto, dok je kod starijih od 65 godina 19,1 odsto, što govori o tome da građani Srbije žive u jednoj vrsti penzionerska ekonomije.

„Valjda bi trebalo da se mlađa populacija pokrene i zarađuje, a ne da penzioneri izdržavaju mlade. Kada imamo penzionersku ekonomiju, jasno je kakve su nam perspektive. Nedopustivo je i to što se u strukturi lične potrošnje u Srbiji za obrazovanje izdvaja samo 1,4 odsto, za zdravlje 4,3 a zdravlje i obrazovanje su dva osnovna stuba društva“, kazao je Đogović.

Dodao je da u društvu u Srbiji vladaju nesigurnost i nervoza kod građana, pa nije ni čudo što se za alkoholna pića izdvaja 4,6 odsto novca za ličnu potrošnju.

Izvor: Beta

Foto: Pixabay