Zašto je Politika u maju pazila šta objavljuje, a u julu to ne čini?

Uns_politika_Screenshot
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: UNS Screenshot

Kolegijum beogradskog lista „Politika“ je sinoć povodom slučajeva napisa „fantomskih komentatora“ u tom listu, saopštio da je tužilaštvu prijavio da je mesecima „na meti napada nepoznatih hakera i zlonamernika koji bi želeli da običnu novinarsku grešku predstave kao navodnu nameru ‘Politike’ da obmane svoje čitaoce“.

U sredu je Komisija za žalbe Saveta za štampu najavila da će 27. jula razmotriti žalbu Autonomnog ženskog centra na tekst objavljen u „Politici“ pod naslovom „Protiv nasilja, ne protiv muškaraca i žena“ zbog navodnog relativizovanja nasilja nad ženama i spornog identiteta autora.

Savet je saopštio da mu se obratilo više građana koji se, kako se navodi, „osećaju prevarenim“ zbog teksta čiji je autor navodno osoba koja ne postoji, a žalbe se odnose i na sam sadržaj teksta kojim se relativizuje nasilje nad ženama i vredja dostojanstvo žrtava nasilja.

Uz to je u sredu Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković upozorila da se u kolumnama koje su poslednjih dana objavljene u dnevnom listu „Politika“, „na nedopustiv i uvredljiv način opravdavaju nedavna ubistva žena i partnersko i porodično nasilje“.

U sinoćnjem saopštenju Kolegijum lista „Politika“ priznaje da nije proveren identitet autora dva teksta koji su se putem elektronske pošte lažno predstavili maja i juna ove godine, a koje je taj list objavio, te se „Politika“, kako ukazuje, tako „našla na meti kriminalnog napada nepoznatih počinilaca, o čijim pravim namerama i motivima možemo samo da nagađamo“.

Uns_politika_Screenshot2

„Verujemo da se izvršioci tog napada ne nalaze ni u Kanadi, ni u Americi, već u Srbiji, o čemu smo i obavestili tužilaštvo“, navodi Kolegijum i dodaje da neće bežati ni od sopstvene krivice što identitet autora tih članaka nije detaljnije proveren.

Pošto ocenjuje da se protiv tog lista „besomučna kampanja… vodi prvenstveno putem društvenih mreža, ali i napada kolega od kojih bi se očekivalo malo više profesionalne solidarnosti“, Kolegijum piše da “ ‘Politika’ radi po zakonima Republike Srbije i zato joj neće suditi suditi ni presudjivati nevladine organizacije i društvene mreže, kao ni samoproklamovana regulatorna tela za kontrolu medija, zapravo udruženja gradjana koja se finansiraju donacijama iz inostranstva“.

Međutim, da je ovo stvarno neobična situacija za Politiku pokazuje i  jedan sličan sličaj koji se dogodio relativno skoro.

Za razliku od slučaja komentatora „kojima nije proveren identitet“, Politika je u maju jako pazila šta objavljuje i ko je autor, pošto je odbila da objavi oglas KRIK-a o sumnjivim poslovima gradonačelnika Beograda Siniše Malog. Ova želja KRIK-a došla je posle plaćenog intervjua koji je Politika objavila nekoliko dana pre toga u kojem je Siniša Mali govorio o svojim uspesima na poziciji gradonačelnika. Problem je bio u tome što Politika čitaocima nije jasno nazanačila da je u pitanju plaćen oglas, čime je prema mišljenju stručnjaka prekršila novinarski kodeks. KRIK je zato skupio novac i rešio da za svoju priču „plati mesto“ u Politici, ali je to Politika odbila.

 

Izvor: BIZLife, Beta

Foto: UNS Screenshot

Piše: M.M.