Zloupotrebe u javnim nabavkama i njihova nekažnjivost

PinterestFacebookTwitterShare

Foto: Pixabay

Od 1. aprila 2013. godine do 1. decembra 2017. osnovna i viša tužilaštva u Srbiji pokrenula su 175 krivičnih postupaka po krivičnom delu zloupotreba u vezi sa javnom nabavkom, pokazuje novo istraživanje Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS).

Centar je naveo da je od toga 86 prijava odbačeno, 70 postupaka je u toku, a u ostalim slučajevima su podignute optužnice ili postignuti sporazumi o priznanju krivice.

U sudovima je u tom periodu doneto šest presuda: pet osudjujućih i jedna oslobadjajuća. Većinom je reč o uslovnim kaznama.

Od ukupnog broja krivičnih prijava zbog zloupotreba s javnim nabavkama koje je CINS analizirao, trećinu je podnela policija, a ostale ponudjači, gradjani i naručioci. Prijave su podnošene i protiv naručilaca i ponudjača koji su na tenderima pobedili, jer to rade i nezadovoljne firme koje nisu dobile posao.

Zakon o javnim nabavkama definiše obavezu svih koji imaju informacije o korupciji u nabavkama da o tome obaveste Upravu za javne nabavke, Agenciju za borbu protiv korupcije i nadležno tužilaštvo.

Novinari CINS-a tražili su od svih tužilaštava podatke o tome da li su od 1. aprila 2013. do decembra 2017. dobijali obaveštenja u skladu sa tom odredbom Zakona. Prema dostavljenim podacima, nijedno više tužilaštvo, ni Tužilaštvo za organizovani kriminal, nisu primali ovakve prijave, kao ni većina osnovnih tužilaštava.

Osim krivično, malverzacije u javnim nabavkama moguće je goniti i prekršajno, ali taj mehanizam po Zakonu o javnim nabavkama skoro uopšte ne funkcioniše, naveo je CINS.

Prekršajni postupak je 2013. godine iz sudova prešao u nadležnost Republičke komisije za zaštitu prava u postupcima javnih nabavki koja ne donosi presude, već samo procesne odluke.

Republička komisija je od početka primene Zakona do 1. decembra 2017. godine primila ukupno 196 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, 18 prekršajnih prijava i devet predmeta ustupljenih iz sudova. Po njima nije donela nijednu osudjujuću ni oslobadjajuću odluku, već je proveravala formalne uslove za postupanje, tražila dopune, proglašavala se nenadležnom ili odbacivala zahteve.

Ponudjač koji smatra da je oštećen ishodom nabavke može da uputi i zahtev za zaštitu prava Republičkoj komisiji, odnosno, da se obrati Upravnom sudu ukoliko je nezadovoljan odlukom Komisije. Medjutim, ako Upravni sud uvaži žalbu pa poništi odluku Komisije, predmet ponovo ide njoj na odlučivanje.

U najvećem broju slučajeva Komisija ponovi svoju odluku, što praktično obesmišljava ceo proces. Od ukupno 72 tužbe koje je Upravni sud usvojio od aprila 2013. do kraja 2015, Komisija je u 45 slučajeva ponovo odbila, odnosno, odbacila zahteve za zaštitu prava, naveo je CINS.

Izvor: CINS, Beta

Foto: Pixabay