Biomasa nedovoljno iskorišćen resurs

PinterestFacebookTwitterShare

Budući da se potrošnja energenata u svetu povećava, a da fosilna goriva nisu neograničena, sve veća pažnja poklanja se obnovljivim izvorima energije. Iako se nafta i gas i dalje najviše koriste i još dugo će biti tako, veća potrošnje obnovljivih izvora energije sve je važnija jer se time, osim uštede, pozitivno utiče i na stanje životne okoline. Direktivom Evropske unije predviđeno je do 2020. godine udeo obnovljivih izvora u potrošnji energije poveća na 20 odsto i da korišćenje obnovljive energije u transportu (biogoriva, električna energija i vodonik proizveden iz obnovljivih izvora) bude najmanje deset odsto ukupne potrošnje goriva u EU.

I u Srbiji se sve više govori o povećanju energetske efikasnosti i većem korišćenju obnovljivih izvora energije, posebno što potencijala ima, a pre svega kada je reč o biomasi. Na tom planu su, kako je nedavno potvrdio i ministar rudarstva i energetike Aleksandar Antić, postignuti dobri rezultati jer Srbija ima obavezu da do 2020. godine potrošnju energije iz obnovljivih izvora podigne na 27 odsto, a do sada je dostignut procenat od 23,12 dosto.

Biomasa čini više od 60 odsto ukupnih obnovljivih izvora u Srbiji jer je poljoprivredno zemljište, kao i površina pod šumama veliko, ali taj potencijal, a primena je veoma široka – od zagrevanje domaćinstava, umesto uglja i mazuta u toplanama, proizvodnji električne energije, proizvodnji biogoriva… nije dovoljno iskorišćen. Uz to, stručnjaci procenjuju da bi najveći deo biomase iz drveta mogao bi da se koristi za proizvodnju peleta i toplotne energije, a poljoprivredna biomasa za kogeneraciju električne i toplotne energije i biogasa.

O prednostima grejanja na biomasu nedavno se razgovaralo i na sastanku Nacionalne asocijacije za biomasu SERBIO kako bi se podigla svest o potrebi korišćenja biomase jer se time otklanjaju negativne posledice na okolinu, ali i osigurava dugoročna ekonomsku održivost i stabilnost. Veliki broj toplana u Srbiji mogle bi preći na drvna biogoriva čime bi se ostvarile značajne uštede, jer su operativni troškovi grejanja na biomasu niži od grejanja na fosilna, investicioni troškovi mogu se pokriti kroz povoljne kredite koji su dostupni, a investicija se može realizovati i kroz javno – privatno partnerstvo. Uovom trenutku se oko 20 sistema za centralno grejanje u Srbiji nalazi u različitim fazama razvoja projekata, koji podrazumevaju zamenu fosilnih goriva biomasom.

Kako bi se biomasa koristila kao energent u većoj meri, neophodno je i da je ima dovoljno, a da se o tome razmišlja potvrda je i to što je savetnik premijera Srbije Dragan Glamočić rekao da je 145 lokalnih samouprava dostavilo izveštaje o državnom zemljištu i da će se ono koje najmanje tri godine nije korišćeno, a pete je kategorije, dati na licitaciju za proizvodnju kabastih biljaka od kojih će se fermenacijom dobijati biomasa za proizvodnju toplotne i električne energije. I on je rekao da  Srbija nedovoljno koristi biomasu, ali i da je cilj da se to promeni kako bi naša zemlja postala vodeća u regonu po proizvodnji toplotne i električne energije iz ostataka u poljoprivredi i šumarstvu, koji su najznačajniji obnovljivi izvori energije.

Da se biomasa može i mora koristiti više rekao je nedavno i pokrajinski premijer Igor Mirović, istakavši da je biomasa u Vojvodini sada samo nus-produkt poljoprivredne proizvodnje, a da se njenim većim korišćenjem, osim uštede i zamene fosilnih goriva, obezbeđuje niz prednosti  – čuva životna sredine, obezbeđuju uslovi za otvaranje novih radnih mesta, pokretanje privrede i postiže veća sigurnost u snabdevanju energijom.

Izvor: BIZLife

Piše: Ana Markovič