Između konkurentnosti i odgovornosti

nadezda_kokotovic_NIS
PinterestFacebookTwitterShare

Piše: Nadežda Kokotović, šef kabineta generalnog direktora i predstavnik NIS-a u Briselu

U istoriji naftne industrije sigurno je bilo perioda s većom nestabilnošću u odnosu na one kroz koje smo prošli tokom poslednjih par godina, ali nagli pad cene nafte u periodu od 2014. do 2016. godine u kombinaciji s drugim spoljnim uticajima bio je jedan od najvećih izazova u karijerama današnje generacije menadžera.

Taj izazov još je očigledniji za kompanije poput NIS-a, koje posluju u regionima koji se još uvek bore da pospeše ekonomski razvoj, kao što je zapadni Balkan. Sa sedištem u Srbiji, zemlji kandidatu za članstvo u EU, i poslovnom delatnošću u svakoj zemlji jugoistočne Evrope, NIS mora i da poštuje energetsku politiku EU. Štaviše, konferencija COP 21 jasno je stavila do znanja da naftne i gasne kompanije ne mogu da nastave da rade na isti način kao tokom prošlog veka: svet od industrije očekuje proaktivni pristup koji omogućava kako profitabilnost tako i izraženo osećanje odgovornosti prema društvu i budućnosti. Shodno tome, mi kao industrija moramo nastojati da podržimo privrede i zajednice u kojima poslujemo, da podstaknemo rast, inovativnost i nadu.

Današnje integrisane energetske kompanije često su ogromne organizacije koje upošljavaju hiljade ljudi i pune državne budžete značajnim uplatama. Kao takve, one imaju izuzetno veliku odgovornost prema svojim akcionarima i prema društvu. Pored toga, energetske kompanije su okosnica domaćih i inostranih privreda u okviru kojih posluju, posebno u zemljama u razvoju. Zato je NIS odabrao da se ne oslanja na tradicionalni industrijski modus operandi kada cene nafte padaju – da smanjuje broj zaposlenih zarad profitabilnosti. Istina je da samo stalna unapređenja i kompleksan pristup rešavanju problema mogu da vam omoguće da se prilagodite okruženju koje se menja i dovedu do brze transformacije i rasta u izazovnim okolnostima. Tako smo u situaciji kada smo morali da biramo između toga da ostanemo konkurentni i da svoje odgovornosti shvatimo ozbiljno odlučili da krenemo putem kojim se ređe ide. Rukovodstvo i zaposleni NIS-a zajedno su osmislili slojeviti dugoročni program operativne efikasnosti i racionalizovali rad usredsređujući se na kulturu i motivaciju. Naši zaposleni osmislili su preko 2000 ideja za uštedu novca i energije i, zahvaljujući njima, 2016. je treća godina zaredom da je NIS uspeo da ostvari pozitivne rezultate.

Konferencija COP 21 podstakla je većinu tradicionalnih naftnih i gasnih kompanija da preduzmu mere i transformišu svoje energetske holdinge. Mi smo to učinili još 2011. godine, kada smo osnovali organizacioni deo za energetsku efikasnost, proizvodnju toplotne i električne energije i trgovinu. Od tada iz sopstvene proizvodnje zadovoljavamo jednu trećinu svojih potreba za električnom energijom i povećali smo energetsku efikasnost za 25%. Ove mere omogućile su nam da nastavimo da ulažemo u nove projekte, te ćemo u 2017. godini nastaviti da razvijamo dva velika srpska projekta: vetropark i termoelektranu-toplanu. Dalja modernizacija naše rafinerije omogućiće i čistija goriva za građane Balkana. Ovaj doprinos agendi čiste energije zapadnog Balkana još je važniji ako sagledamo regionalni kontekst. Stepen ekonomskog razvoja na Balkanu je niži, pa je potrošnja energije po glavi stanovnika 43% niža nego u EU, dok je energetski intenzitet na zapadnom Balkanu 6 puta veći od energetskog intenziteta EU.

Put Srbije ka članstvu u EU iziskivao je veliku rekonstrukciju domaćeg pravnog sistema u procesu usklađivanja s pravnim poretkom EU – i taj posao daleko je od završenog. NIS je jedina kompanija u Srbiji koja ima poseban organizacioni deo za praćenje energetske i ekološke agende EU, u Beogradu i Briselu. S tako promenljivim tržištima i visokim stepenom odgovornosti prema društvu, mi moramo da budemo proaktivni i da analiziramo predstojeće obaveze da bismo bili spremni da donosimo ispravne poslovne odluke. Energetske kompanije moraju da budu predvodnici u ovoj oblasti – godinu 2016. proglasili smo godinom HSE-a i prilagodili standarde kompanije i više od onoga na šta nas zakon obavezuje. Naftne kompanije nisu ono što su nekada bile i to je dobra vest.

Nedavno sam u Briselu prisustvovala konferenciji posvećenoj Balkanu, gde sam čula neke sumorne poruke i mišljenja u vezi sa trenutnim stanjem stvari u regionu. Međutim, ne bi trebalo da zaboravimo da Balkan ima neiskorišćeni potencijal za razvoj poslovanja. Naše kolege iz drugih kompanija u ovom sektoru obično se zaprepaste kada vide da Srbija ima Aminsko postrojenje za izdvajanje CO₂ iz prirodnog gasa, u kome se primenjuju najsavremenije tehnologije izdvajanja i skladištenja ugljen dioksida – projekat kakav se retko može naći u Evropi. Mladi Srbi takođe su svesni potencijala svoje zemlje. Svake godine sve više i više mladih želi da se vrati u Srbiju po završetku školovanja u razvijenijim zemljama – da vide mogu li da ostvare sopstveni uspeh razvijajući svoju zemlju. Premda Srbija ima izvanredan energetski potencijal, upravo talentovani i kreativni ljudi predstavljaju konkurentsku prednost Balkana u oblikovanju budućnosti. Ako ne možete da posetite Balkan, pozivamo vas da nam se pridružite na festivalu „Balkan Trafik“ u Briselu aprila 2017. godine i da se i sami u to uverite.

 

Izvor: New Europe