X

Marketing

Kreativac Gugla za BIZLife: Bog je jedini originalni tvorac, svi ostali su plagijatori

Marko Cremona_PR
PinterestFacebookTwitterShare

Foto: PR

Približava se Golden Drum festival, jedan od najvećih advertajzing festivala u Evropi koji će se održati i ove godine u Ljubljani od 18. do 20. oktobra u Grand Hotel Union-u. Zbog toga smo odlučili da popričamo sa Markom Kremonom (Marco Cremona) koji dolazi iz kompanije Gugl i koji će govoriti o tome kako da preživimo u svetu gde je sve teže održati i privući pažnju publike. Pa, pročitajte…

1. Marko, u advertajzingu ste već 25 godina. Kako je izgledalo kada ste tek počinjali, a kako to izgleda sada? Koje su tendencije u advertajzingu trenutno?

U advertajzingu sam počeo da radim 1993. godine, u kompaniji svoga oca. Tempo kojim su se tada stvari odvijale je bio drugačiji i pamtim da su me oduševljavali mnogi advertajzing izveštaji koji su cirkulisali. To su bili jedini izvori inspiracije i čitao sam ih pažljivo, od korica do korica, skoro kao udžbenike. Ništa nije bilo digitalizovano – sve smo ručno morali da radimo. Sobe su bile pune markera i bojica, imali smo čudne velike mašine na kojima smo morali da okrećemo točkove kako bismo uvećavali crteže. Letraset smo koristili da sastavljamo naslove, a nezgrapni i bučni modemi su korišćeni kako bismo povezali naš Mekintoš kolor klasik. To je bio drugačiji svet.

Sada, agencije moraju da rade brzinom svetlosti, klijenti su upućeniji u sam procesu rada i mešaju se na način na koji nije bio moguć pre 25 godina, najviše zbog njihovog neznanja i poštovanja prema zvanju.

Još jedna velika razlika je energija: ranije su stvari išle na ruku industriji i postojao je opipljiv optimizam koji se osećao u kancelariji, dok su sada stvari često teške, brojevi se ne slažu i agencije moraju da budu agresivnije. Takmičarski duh čini sve stresnijim.

Što se tiče drugog dela pitanja, predviđanje tendencija je nezahvalan zadatak, a često je i besmislen jer čak ni najbolje analize na svetu ne mogu da predvide globalne nesreće kao što je to bilo 2009. godine sa globalnom finansijskom krizom. Ono što je bitno je sada i sada je tendencija povezivanja svake kreativne ideje sa tehnologijom. Teškoća je postići ravnotežu.

2. Posao vas je selio od Evrope do Brazila i sada do Rusije. Da li postoje kulturološke razlike u advertajzingu ili mesto nije bitno?

Radio sam u Italiji, Brazilu, Sjedinjenim Američkim Državama i Velikoj Britaniji.

Glavna razlika je u onome šta sam naučio. U Italiji sam naučio kako da gajim najveći italijanski kvalitet: maštu (koju možete naći gotovo svugde, od rimske skulpture do porcije špageta). U Brazilu sam naučio moć sinteze: komunikacija kojom se pokriva šarolika publika – od nepismenih ljudi do dobitnika Nobelove nagrade – i koja vas prisiljava da nađete univerzalni jezik.

Povezane vesti

U Kaliforniji sam bio u epicentru u kom su stvarani najkreativniji trendovi – od Holivuda do Silicijumske doline. Tamo sam radio na Lend roveru i naučio značaju veštine, a to u automobilskoj industriji zaista pravi razliku. U Rusiji sam se zaljubio u najbolje kopirajtere svih vremena – u Tolstoja, Dostojevskog, Goncarova, Čehova i druge.

Što se tiče kulturoloških razlika, naravno da postoje i da su relevantne, ali sam ih ja uvek doživljavao kao priliku nego kao problem budući da genius loci pruža priliku da rešite probleme koji su jedinstveni, a samim tim i neistraženi i idalje kreativne device. I, bez obzira gde ste, ljudi su ljudi dakle da je pričanje priča uvek najbolji način povezivanja bez obzira na medijski kanal ili zemlju.

3. U advertajzingu postoji izreka koja glasi: „Budi kreativan“. Šta je kreativnost?

Bog je jedini originalni tvorac, svi ostali su plagijatori. Dakle, biti kreativan znači biti radoznao za svet koji vas okružuje, kako biste okolinu upili, „svarili“ i našli drugačiji ugao kako biste to izrazili. Kreativnost znači rizikovati, ne plašiti se poraza i biti dovoljno ponizan da zaboravi stare uzore i ponovo nauči kada se nove tehnologije i kanali jave. Za sjajne ideje je potrebno i malo sreće jer treba da se rode u pravo vreme. Uzmite za primer traku za trčanje: smišljena je kao sredstvo za mučenje u zatvorima 1818, a samo vek kasnije je pretvorena u poslovni fenomen.

Izvor: BIZLife

Foto: PR