Mama, da li si i ti glupača?

PinterestFacebookTwitterShare

Osnovci od petog do osmog razreda, koji srpski jezik uče iz udžbenika „Gramatolomija”, u kom piše da je dobio pozitivnu ocenu Ministarstva prosvete, žene s punim pravom mogu da nazovu – glupačama. Tako bar stoji u ovoj knjizi čiji je izdavač „Teatar za” iz Beograda, prenosi Press.
 

U „Gramatolomiji”, na strani 74, u lekciji o građenju reči, doslovce su navedeni primeri glup-ača, lozov-ača i krast-ača, uz objašnjenje da se radi o ženskoj osobi, vrsti rakije i vrsti žabe, čime se šalje nedvosmislena poruka da su poneke žabe krastače, poneke rakije lozovače i sve žene glupače.
 
Kao autor udžbenika navedena je Dušanka Vujović, inače profesorka na Novosadskom univerzitetu. U „Teatru za” su juče novinarima Pressa tvrdili da je reč o starom izdanju udžbenika, koje se više ne koristi. Međutim, u prvoj knjižari u kojoj je to provereno u centru Beograda knjiga „Gramatolomija” se bez problema mogla kupiti , izdata 2010. godine, sa pomenutim primerima na 74. strani.
 
Mada se u knjizi navodi da je dobila pozitivnu ocenu Ministarstva prosvete 2007. godine da se može koristiti kao pomoćno sredstvo u nastavi srpskog jezika, na sajtu ministarstva „Gramatolomija” nije navedena na spisku udžbenika.

Pomoćnik direktora Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja Jadranka Milošević kaže da je komisija koja odobrava udžbenike promenjena od 2007. godine do danas. “Kao profesor srpskog jezika mogu da kažem da sufiksi u „Gramatolomiji” nisu adekvatno upotrebljeni i da tumačenja reči nisu ispravna. O tome je trebalo da vodi računa recenzentska komisija i njenim članovima bi trebalo postaviti pitanje da li smatraju da je u redu navoditi ovakve primere u pomoćnim udžbenicima za decu. Mislim da se niko neće složiti da su adekvatni,” ističe Miloševićeva.

 

Školski psiholog Branka Tišma navodi da sadržaji koji se daju u udžbenicima moraju biti primereni. “Moraju da odgovaraju uzrastu dece, estetskim, moralnim i socijalnim vrednostima koje želimo da razvijamo u društvu. Srpski jezik je toliko bogat da su se mogli naći i adekvatniji primeri. Škola bi trebalo da bude sredina u kojoj se poštuju rodovi, a ni lozovača nije dobar primer. Institut za psihologiju je sproveo istraživanje i dao preporuke koje kriterijume treba da zadovolji dobar udžbenik, a jedan od njih je da mora da zadovolji estetske, etičke i društvene vrednosti. Ovi primeri svakako ne odgovaraju sadržajima koje želimo da negujemo. Zamislite samo profesora koji ove primere navodi na času, izazvao bi buru smeha,”navodi Tišma.