Domaća operativa – večiti podizvođač radova

PinterestFacebookTwitterShare

Da bi ušla u krug odabranih, domaća građevinska operativa treba da pokaže ozbiljne finansijske i tehničke reference koje ona nema te ne može da zadovolji stroge kriterijume internacionalnih banaka koje finansiraju ove projekte. U poslednje vreme one nisu radile kapitalne projekte, pa nemaju iskustva i sposobnosti da konkurišu na tako velikim tenderima. Ostaje im samo da rade kao podizvođači stranih preduzeća s malom zaradom i bez dobijanja referenci jer im se to angažovanje ne računa.
 

Preduslov za dobijanje poslova na kapitalnim projektima, prema rečima Milana Kovačevića, konsultanta za investicije, jesu reference, zapaženi rezultati i obim poslova. Naravno, tu je i prihvatljiva cena koju mogu ponuditi samo veliki sistemi. Nažalost, kod nas građevinska operativa je usitnjena i zato nije konkurentna na tržištu.

Rešenje nisu konzorcijumi u kojima oni već nastupaju, već udruživanje preduzeća, spajanja kapitala i imovine, koji bi im dali kapacitet za dobijanje garancija. U suprotnom, stranci će ih iscrpljivati i ova preduzeća će na kraju propasti.

“Od izuzetne važnosti je način ugovaranja finansijskih aranžmana sa međunarodnim bankama. Oni vrlo često budu neprofesionalno sačinjeni, uglavnom na našu štetu. Sa Kinezima smo, npr. ugovorili zajam za most Borča – Zemun, uz uslov da njihove firme budu u većem procentu zastupljene na izgradnji. Pa, ako već plaćamo taj kredit, red je da i mi postavimo neki uslov, ako zaista želimo da uposlimo svoju operativu. U slučaju Gazele finansiranje mosta je uslovljeno raseljavanjem Roma, što je napravilo velike probleme”, objašnjava Kovačević.

I sekretar Odbora za građevinarstvo PKS Goran Rodić naglašava da našim građevincima preti kolaps bez poslova glavnog izvođača i da je pitanje koliko će preduzeća uspeti da preživi. “Doći ćemo u situaciju da nemamo domaću operativu i da nam cene radova određuju stranci”, kaže Rodić.

Poražavajuće je što na tenderu za most sa pilonom i kosim kablovima kod Ade Ciganlije stranci nisu imali konkurenciju među domaćim građevincima, koji su nekada uživali ugled u svetu. Strogi uslovi EBRD bili su nepremostivi. Npr. Mostogradnja je imala mehanizaciju, ali ne i reference jer u poslednje vreme nije gradila kapitalne mostove. Preduzeća Ratko Mitrović, Energoprojekt ili Putevi Užice uglavnom su specijalizovana za gradnju mostova preko manjih reka i za tzv. vijadukte.

“Za većinu domaćih preduzeća, problem predstavlja to što nemaju kapital na osnovu koga bi im banke pružile garancije na međunarodnim tenderima. Zato, ako želi da pomogne, država treba da osnuje razvojnu banku koja bi im bila garant, a ne da uzimaju garancije kod komercijalnih banaka pod istim uslovima kao i kredit”, tvrdi Rodić.

Zoran Drobnjak, direktor Puteva Srbije slaže se sa Milanom Kovačevićem da domaća preduzeća, koja imaju stručan kadar i dobru mehanizaciju, moraju da se udružuju, da bi dobila bonitet. U suprotnom, radiće za 20% vrednosti posla. Kao primer navodi obnovu mosta Gazela, na kome je austrijski Strabag dobio posao vredan oko 50 miliona evra, od čega će Mostogradnja, kao podizvođač, dobiti 10 miliona evra, jer nije mogla samostalno da nastupi na tenderu zbog nedostatka referenci.

Terna i Aktor, preduzeća iz Grčke dala su najjeftiniju ponudu na tenderima za izgradnju četiri deonice južnog i istočnog kraka Koridora 10. Ta ponuda je bila daleko povoljnija od ostalih, pa se posumnjalo da je njima samo cilj ulazak na tržište, a da će naknadno da isisaju pare od investitora.

Da bi sprečili izvođače da ugovaraju poslove po nerealno niskim cenama, a potom otežu radove i probijaju rokove, direktor Koridora Srbije, Mihajlo Mišić, najavljuje da će ubuduće biti promenjeni tenderski uslovi tako da će ugovori imati klauzulu da na 30% započetog vremena izgradnje izvođač mora da ima 10% realizovanih radova, na 60% vremena 35% radova…