Sumorne ekonomske prognoze

PinterestFacebookTwitterShare

Prelivanje krize iz sveta u Srbiju ispoljiće se smanjenjem izvoza i investicija, ocena je Narodne banke. Stručnjaci upozoravaju da je industrija već u krizi. Ministarstvo finansija procenjuje da će privreda narednih pet meseci stagnirati.


Početkom godine industrija je beležila rast od pet odsto. Početkom marta usledio je pad, posebno u proizvodnji osnovnih metala i hrane.

Vidosava Džagić iz Privredne komore Srbije kaže da je u industrijskoj proizvodnji prvi put došlo do problema u martu i da se taj trend nastavio.

“Problemi u zemljama regiona i drugih inostranih tržišta, kao što je pad tražnje, prelivaju se i uzrokuju pad industrijske proizvodnje, pre svega u prerađivačkoj industriji”, navodi Džagićeva.

Ninko Tešić iz valjaonice aluminijuma “Impol Seval” u Sevojnu ističe da je tražnja za tim resursom trenutno za petinu manja nego krajem prošle i početkom ove godine.

Ekonomiste brine i silazni trend koji traje još od početka krize 2008. godine.

Vladimir Vučković sa Ekonomskog instituta kaže da je situacija zabrinjavajuća i da privreda i dalje beleži jedan silazni trend u 2011. godini. “Još uvek nismo dostigli nivo pre početka krize 2008. godine”, dodaje Vučković.

Ministarstvo finansija procenjuje da će narednih pet meseci privreda stagnirati, ali se, ipak, očekuje da do kraja godine rast bude 2,2 odsto. Stručnjaci upozoravaju da će zbog krize u svetu biti manji i izvoz i investicije.

Planirani privredni rast nedostižan 

Ekonomista Goran Nikolić smatra da je najveći problem Srbije usporavanje evrozone. “Mislim da Srbija ne može da ostvari značajne stope rasta i da će očekivanja privrednog rasta od dva odsto ove godine, a tri naredne, biti nedostižna”, kaže Nikolić.

Prelivanje krize nije moguće sprečiti, ali za banke, nema zime čak i da propadnu njihove matice u drugim zemljama.

Guverner Dejan Šoškić ističe da Narodna banka vodi preciznu evidenciju o cirkulaciji novca i da može brzo i na vreme da reaguje ukoliko se uoče problemi koji bi mogli da dovedu do destabilizacije domaćeg bankarskog sistema.

“Verujem da u velikoj meri, ako ne u potpunosti, možemo situaciju da držimo pod kontrolom i da obezbedimo da domaći bankarski sistem bude stabilniji nego u drugim zemljama”, smatra Šoškić.

Guverner obećanje potkrepljuje deviznim rezervama od čak 11 milijardi evra i time što imamo fleksibilan devizni kurs. Preko kursa je, kaže Šoškić, moguće povećati konkurentnost privrede i ublažiti šokove s međunarodnog tržišta.