Evropska komisija predstavila reformu poljoprivrede i ruralnog razvoja

PinterestFacebookTwitterShare

Evropska komisija protekle nedelje predstavila je reformu poljoprivrede i ruralnog razvoja. Za razdoblje od 2014. do 2020. godine Rumunija, Bugarska, Mađarska i još neke nove zemlje članice dobiće nešto više novca u odnosu na svoje susede na zapadu. Najvažnije promene buduće zajedničke poljoprivredne politike Evropske unije, koja trenutno iznosi 55 milijardi odnosno 40 odsto budžeta EU, biće pojednostavljena individualna plaćanja zemalja članica, pomoć za početak bavljenja agrarom za mlade poljoprivrednike i smanjenje davanja.

Ukupno poslovanje poljoprivrednika trebalo bi biti jednostavnije i fleksibilnije, dok bi se oni prilagodili tržištu. Osim toga, uvešće se gornja granica za subvencije za velike poljoprivrednike, a pomoć bi se obračunavala u odnosu na veličinu stvarno korišćenih poljoprivrednih površina, a ne kao do sada prema ukupnoj površini ili proizvodnim kapacitetima.

Za inovacije i istraživanja izdvajaće se ubuduće dvostruko više novca. I, na kraju, 30 odsto direktne pomoći davaće se u vezi s merama zaštite okoline.

Reformu su pozdravile brojne nove članice Evropske unije, dok u nekim starim članicama, Španiji ili Velikoj Britaniji, vlada zabrinutost među poljoprivrednicima koji obrađuju velike površine. Planirana kontrola subvencija za velike poljoprivrednike i one farmere koji ne rade u prvom redu kao poljoprivrednici je najveća novost za španske medije.

Svaki drugi evro iz Brisela i budžeta Evropske unije izdvaja se za poljoprivredu. Taj novac proteklih godina u nekim zemljama članicama iznosio je 50 do 60 psdto prihoda poljoprivrednika. Između 2014. i 2020. godine, što je iduće srednjoročno finansijsko razdoblje, Unija će za poljoprivredu izdvojiti 435,5 milijardi evra, što znači da će i dalje novčani iznos za evropske poljoprivrednike biti najveći u odnosu na sva ostala područja.

Za neke zemlje članice neće doći do velikih promena. Tako će nemački poljoprivrednici dobijati do 2020. gotovo isti iznos kao i danas. Prema prvim najavama plaćanja za nemačke i francuske poljoprivrednike trebala su biti smanjena i taj novac usmeren prema novim članicama, ali Nemačka i Francuska su se uspešno odbranile i zadržale visinu isplate dosadašnjih subvencija.

Dok nemački farmeri takav korak pozdravljaju i kažu da je pošteno da se istočnim članicama Unije plaćaju manje subvencije zbog manjih životnih troškova, poljoprivrednici iz Estonije smatraju da takav pristup nije pravedan. Estonija smatra da snažnije prilagođavanje isplate poljoprivrednih subvencija uopšte ne bi naštetilo velikim poljoprivrednicima na zapadu. Estonci su izračunali da bi 12 novih zemalja članica trebale samo četiri odsto direktnih plaćanja više kako bi dosegnule 90 odsto proseka subvencija za poljoprivredu.

Priedlog reforme zajedničke poljoprivredne politike je na stolu, a što o njemu misle ministri poljoprivrede saznaće se već 20. oktobra, dok će 7. novembraa nacionalni ministri poljoprivrede u Eropskom parlamentu o reformi raspravljati sa zastupnicima 27 zemalja članica.