Gorku žetvu meda zasladila cena

PinterestFacebookTwitterShare

Srbija godišnje proizvede 4.500 tona meda, od čega 2.000 tona izveze. Proizvodnja i izvoz bi, zbog uslova koje imamo za pčelarstvo, mogli da budu duplirani, a onima koji odluče da zasnuju pčelinjak pomoć nude Ministarstvo poljoprivrede i Fond za razvoj poljoprivrede Vojvodine.


Velike oscilacije temperature, posebno suša, odnele su skoro polovinu planiranog prinosa meda. Banatski  pčelari su očekivalo više od 30 kilograma meda po košnici.

Od planirana dva vađenja meda “na suncokretu”, to je urađeno samo jednom, jer su se pojavile neke sorte suncokreta koje uopšte ne mede.

Prema rečima Nandora Tormana, pčelara iz Mužlje, suncokret ne daje prinos meda kada su temperature oko 40 stepeni celzijusa.

Na tržištu meda u Srbiji u poslednje dve godine otkupna cena kilograma bagremovog meda je udvostručena, i sada je 330 dinara. Razlog je veća tražnja u Evropskoj uniji, koja ceni kvalitet srpskog meda, što nije slučaj sa drugim državama.

Dobri uslovi za proizvodnju meda i zasnivanje novih pčelinjaka


Na evropskom tržištu pojavio se med iz Argentine i Kine, u kojima je registrovan polen genetski modifikovanih biljaka.

“Kod nas toga nema, jer se u Srbiji ne gaje GMO biljke”, ističe Dušan Marinkov, predsednik Udruženja pčelara „Milivoje Bugarski” iz Zrenjanina. “Bagremov i suncokretov med iz Srbije je izuzetno dobrog kvaliteta i cenjen na evropskom tržištu.”

Po statističkim podacima, u Srbiji ima oko 320.000 košnica, a postoji uslovi za još bar 80.000.

Pčelarstvo je profesija koja uz relativno mala ulaganja može obezbediti pristojan život porodici i prilika za one koji su ostali bez posla. Pomoć pruža Ministarstvo poljoprivrede subvencijama za opremu, a pokrajinski Fond za razvoj poljoprivrede Vojvodine početkom svake godine nudi kredite od 1.000 do 5.000 evra za kupovinu pčelinjih matica, rojeva i košnica.