Vlada: Subvencije čuvaju radna mesta

PinterestFacebookTwitterShare

Na subvenciju privrede Srbija troši čak 2,6 odsto budžeta, tri puta više nego zemlje Evropske unije. Iz Vlade, međutim, odgovaraju da time pomažu preduzećima da lakše prebrode krizu i da se tako čuvaju radna mesta.

Jedan od najvećih korisnika subvencija, “Železnice Srbije”, ugovorile su remont vagona i lokomotiva za milijardu dinara, a račun će platiti Vlada Srbije.

Novac iz budžeta dobijaju preduzeća koja neće niko da kupi ili u kojima je privatizacija raskinuta, kao i preduzeća sa velikim brojem radnika ili važnom delatnošću, oni koji proizvode najveće gubitke i investitori koji otvaraju nova radna mesta.

Ove godine iz budžeta izdvojeno je nešto više od 54 milijarde dinara, što je dovoljno za izgradnju tri mosta Zemun – Borča.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić kaže da od javnih preduzeća subvenciju dobija “Železnica Srbije” i dodaje da iskustvo razvijenih pokazuje da se mora subvencionisati rad železnice, jer je ona kičma države.

“Dosta preduzeća, kao što su “IMT”, “IMR”, “Prva petoletka” dobijaju uglavnom male iznose, a novac je uglavnom namenjen za obrtna sredstva, repromaterijal i kao pomoć da bi se proces proizvodnje odvijao nesmetano”, naveo je Ćirić.

Najveći deo subvencija ide poljoprivredi, 20 milijardi dinara, a železnici 16 milijardi.

Ekonomista Ljubodrag Savić kaže da neprihvatljivo stanje “Železnica Srbije” i “Jata” pokazuje da se budžetska sredstva neracionalno koriste. Nije problem u davanju, kažu ekonomisti, već u tome što se ne kontroliše ko koliko novca dobija i za šta ga koristi.


Subvencije moraju biti unapred definisanog plana, da se odobravaju transparentno u skladu sa odlukama Vlade i mora se učiniti vrlo rigorozna kontrola efekata”, rekao je Savić i dodao da se samo na tako može voditi dalja politika, što je suprotno današnjici gde ministri imaju diskreciono pravo da rade šta hoće.

Za realnu sliku koliko javna preduzeća koštaju poreske obveznike, kažu stručnjaci, nije dovoljno gledati samo zvanične subvencije u budžetu.

Nemanja Nenadić iz “Transparentnost Srbije” kaže da postoje razni vidovi pomoći poput davanja garancija za zaduživanje preduzeća, pomoći na nižim nivoima vlasti i na mnoge druge načine kada država rešava aktivno pitanje njihovog rada i finansijskih gubitaka. Iz tog razloga ne zna se koliko država troši i na koja predzeća.

U Komisiji za kontrolu državne pomoći kažu da do sledeće godine i nove uredbe, nisu nadležni da kontrolišu koliko novca iz budžeta dobijaju javna preduzeća i firme od opšteg ekonomskog interesa.