U prodavnicama uglavnom uvozno grožđe

PinterestFacebookTwitterShare

Suša je ove godine satrla ratare, ali je išla naruku vinogradarima. Grožđe je imalo odlične uslove za zrenje, pa je svako zrno slatko. Ipak, na pijacama i rafovima prodavnica potrošačima se nude mahom grozdovi iz uvoza. Smanjivanje površina pod vinovom lozom proteklih decenija, učinilo je svoje, pa sada Srbija čak 70 odsto svojih potreba za grožđem mora da zadovolji uvozom.
 
Srbija je danas veliki uvoznik grožđa, najčešće iz Makedonije. Slatki plodovi u Srbiju stižu i iz Crne Gore, Grčke, ali i daleke Argentine, Moldavije…
 
– Proizvodnja je ove godine podbacila, ali je kvalitet grožđa veoma dobar – kaže Vojislav Stanković, stručni saradnik Privredne komore Srbije. – Vinogradari kažu da će ove godine biti arhivsko vino. Ipak, Srbija ima samo 20.000 hektara pod vinovom lozom. Zato smo i prinuđeni da uvozimo grožđe i vino. Tek svaka četvrta boca popijena u Srbiji je domaćeg porekla, Zapustili smo vinograde i propali su veliki podrumi, pa nema ko da vodi razvoj vinogradarstva u Srbiji.
 
Vinogradari kažu da će imati puno razloga da ovu godinu dobro zapamte. Sadržaj šećera i kiselina u bobicama idealan je za proizvodnju vina visokog kvaliteta. Berbu grožđa, u sedam hektara vinograda, u blizini Sremskih Karlovaca, privodi se kraju.
 
– Bilo bi odlično kad bismo imali više godina kao što je ova – kaže vinogradar Milan Kosović. – Odnosi šećera i kiselina su odlični u grožđu, tako da bi vino trebalo takođe da bude izvanredno. Bolesti nije bilo, tako da su mi „šardone“, „sovinjon“, „kaberne“, „merlo“, „rizling“ i „župljanka“ jako dobro poneli. Ipak sam, zbog kvaliteta vina, rezidbom smanjio rod 40 odsto, odnosno, sveo sam ga na oko 6,5 tona po hektaru.
 
Poražavajući je podatak da se u zemlji sa dugom tradicijom vinarstva, sa nekadašnjih 20 litara po stanovniku godišnje, sada popije svega četiri litra vina. Francuzi drže rekord od 58 litara godišnje, a Italijani piju 53 litra.