Film “Debtocracy” predlaže rešenje grčke prezaduženosti

PinterestFacebookTwitterShare

Više od dva miliona ljudi od aprila ove godine pogledalo je dokumentarac nazvan „Debtocracy” koji poziva Grke da se reše svog  duga sledeći primer Ekvadora, prenosi Hina. Snimljen zahvaljujući prilozima grčkih korisnika interneta, film “Debtocracy” bavi se uzrocima nastanka grčkog duga i načinima za obračun s njim.
 
Film, inače dostupan na www.debtocracy.gr ili YouTube-u, bio je prikazan na nekoliko inostranih televizija, ali “grčka javna televizija odbila je emitovanje”, rekao je saradnik na filmu Aris Chatzistefanou.
 
Bivši novinar BBC World Service-a koji je dobio otkaz na privatnom grčkom radiju nekoliko dana pre nego što je dokumentarac postavio na internet, 34-godišnji Chatzistefanou, isprva je planirao da snimi kratkometražni film o ekvadorskom iskustvu. Ipak snimio je 75-minutni dokumentarac nastao na osnovu razgovora sa ekonomistima levice iz raznih delova sveta.
 
Jedna od prvih mera koje je sproveo mladi ekonomista Rafael Correa pošto je pobedio na predsedničkim izborima 2006. godine u Ekvadoru, bila je proterivanje predstavnika Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda. Posebna komisija revizijom duga utvrdila je nezakonitost velikog dela ugovora o zajmu koje su sklapale prethodne vlade.
 
Correa  je koristio pravno utemeljen termin “odiozni dug” koji su koristile Sjedinjene Države kada su 2003. godine, otpisale većinu iračkog duga nagomilanog za vreme režima Sadama Huseina. Da bi bio proglašen “odioznim” (odvratnim, gnusnim), za dug treba biti odgovoran “nedemokratski režim” koji se zaduživao “bez pristanka svoga naroda” i novac trošio “na aktivnosti protiv interesa naroda”.
 
“Debtocracy” tvrdi da može to da učini i nabraja korupcijske afere. Nemačka grupa Siemens platila je mito za preuveličane ugovore; američka banka Goldman Sachs grčkoj je vladi savetovala povećanje duga i održavanje Olimpijskih igara 2004.godine, koje su zemlju bacile u dublje zaduženje.
 
Francuska i Nemačka Grčkoj su posuđivale novac kako bi od njih nastavila kupovati oružje, što je “licemerno”, kako je to nazvao zastupnik Evropskog parlamenta Daniel Cohn-Bendit.
 
Film je poučan jer objašnjava termin “odioznog duga”, ali ne uspeva da uveri gledaoca da se ovaj scenario može primeniti i u Grčkoj, piše agencija AFP. I sami autori to na neki način priznaju jer kažu: “Čak i ako je dug zakonit, nijedna zemlja nema pravo “ubiti” vlastite građane da bi namirila poverioce”.
 
Reditelj otvoreno zagovara scenario po kojem bi Grčka izbrisala svoj dug, vratila nezavisnost i izašla iz evrozone. Spominje i da je Grčka Evropskoj uniji pristupila kada je njen dug eksplodirao i ona izgubila konkurentnost.