Nema opasnosti od rasprodaje zemljišta?

PinterestFacebookTwitterShare

Sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju predviđeno je da se, četiri godine posle stupanja sporazuma na snagu, strancima dozvoli da kupuju zemljište. I dok stručnjaci kažu da bi oni koji imaju novac to mogli da iskoriste da još više zarade, vlasnici velikih imanja to negiraju.

Hektar najkvalitetnije zemlje u Srbiji trenutno košta oko pet hiljada evra, dok se ona lošijeg kvaliteta prodaje za hiljadu do dve hiljade evra, što je višestruko manje nego u Evropskoj uniji.

Miladin Ševarlić iz Društva agrarnih ekonomista Srbije smatra da je to hendikep, jer ćemo relativno jeftino prodavati svoje poljoprivredno zemljište. “Pri tome treba imati u vidu da će oni uglavnom atakovati na veće, uređenije zemljišne komplekse”, objašnjava Ševarlić.
 
U Sloveniji, jednoj od članica Unije, imaju drugačije iskustvo. “Mi smo se bojali da će stranci kupiti atraktivna zemljišta, uz Bledsko jezero i uz more. A desilo se suprotno – najviše se kupuje uz mađarsku granicu gde smo rekli da niko ništa neće da kupi”, kaže Franc But, ambasador Slovenije u Srbiji.
 
Ipak, Slovenija ima daleko manje obradivog i kvalitetnog zemljišta od Srbije. I dok stručnjaci kritikuju da se trebalo izboriti da rok za zabranu prodaje poljoprivrednog zemljišta strancima bude duži, iz države poručuju da posle donošenja Zakona o restituciji to ne bi trebalo da bude problem.
 
“Svako ko posle restitucije bude hteo da proda zemlju biće u obavezi da to ponudi državi i ako država to bude htela, otkupiće ga po ceni koju bi mogao da dobije od nekog drugog“, rekao je ministar poljoprivrede Dušan Petrović. Ukoliko država nije zainteresovana za otkup, vlasnik može da je proda na slobodnom tržištu.
 

Infrastruktura određuje cenu 

Pojedini stručnjaci smatraju da će oni koji sada kupuju oranice, zemlju skuplje prodati strancima čim to bude moguće.

Međutim, Milan Grgurević iz “Delta agrara” smatra da to nije problem, jer niko ko je kupovao i investirao u sređivanje i opremanje većih poseda, ne bi ulagao toliko novac samo da bi zemlju preprodao.

Sa druge strane, kako upozorava predsednik “MK grupe” Miodrag Kostić, ne treba očekivati da će inostrani kupci nuditi istu cenu kao u EU.

U zemljama EU, kako objašnjava, “do svakog parčeta zemlje imate asfaltiran put, vodosnabdevanje je odrađeno kako treba, infrastrukuta je skupa i to je veliki deo te cene”. “U Srbiji biste hteli da postignete istu cenu i priča se o nekoj budućoj ceni kao u EU, a zaboravljaju ljudi da trebaju godine mukotrpnog rada i ogromno investiranje da bi infrastruktura oko poljoprivrednog zemljišta ovde bila kao u Belgiji ili Holandiji, kaže Kostić.

I dok po zakonu stranci sada ne mogu da kupuju zemljište, deo srpskih oranica već je u njihovim rukama. Kupovinom poljoprivrednih preduzeća postali su vlasnici i zemlje koju su ta preduzeća imala.