Riba nestaje iz Boke Kotorske

PinterestFacebookTwitterShare

Jedinstveni fjord „neveste Jadrana“, koji je u dugom periodu ribom snabdevao pola Crne Gore, sve je njome siromašniji. Ono malo ribara što je ostalo da „vadi hleb“ iz mora, sve češće se s pučine vraća praznih mreža. Jednostavno, kako kažu Bokelji, niti je ribe, a ni ribara, kao nekada.
 
Ribari iz Prčnja, Mua, Orahovca i drugih manjih mesta po obodu zaliva kažu da je tuna, jedna od najkvalitetnijih vrsta ribe, gotovo nestala. Nema ni sarduna, koji se uveliko lovio i prodavao na pijacama širom primorja, ali i u unutrašnjosti Crne Gore. Sve je manje i cipola (ili bojanke, kako ovu vrstu ribe zovu na krajnjem jugu, u Ulcinju i okolini), ali i druge kvalitetne ribe.
 
Razlozi zbog kojih riba „beži“ iz zaliva, ali i sa otvorenog mora, višestruki su. Prvo je „nevesta Jadrana“ decenijama trovana otpadnim vodama iz fabrika koje su bile smeštene po obodu ovog jedinstvenog fjorda, i to je bio jedan od razloga osiromašenja ribljeg fonda.
 
Međutim, iako je usledila selidba fabrika u industrijsku zonu u Grbaljskom polju, i to prilično davno, nastavljeno je zagađivanje. Otpadne vode pune raznih otrova stižu iz mnogobrojnih stambenih i turističkih naselja koja su u međuvremenu sagrađena i slivaju se direktno u more. Kanalizacioni sistemi u pojedinim zonama ne funkcionišu, a na mnogim mestima ih i nema – tek se pripremaju da ih rade duž hercegnovske i tivatske rivijere.
 
Proteklih decenija bilo je i te kako i izlovljavanja ribe na nedozvoljen način. Posebno „skrojene“ ribarice zvane koče, koje preoravaju morsko dno, uništavajući i riblju mlađ, umnogome su promenile životinjski svet u podmorju. Uprkos predlozima stručnjaka da njihov broj treba da bude ograničen, ima ih sve više. No, kontrole je malo, i ona je često selektivna.
 
Svakako da su jedno od najvećih zala koja pogađaju južni deo Jadrana, pa i akvatorijum Boke – „dinamitaši“. Oni su naprosto opustošili obalu, ali njihova „aktivnost“ i dalje traje. Svi oni koji malo bolje poznaju more i ovu vrstu „ribarenja“ dobro znaju da eksplozivne naprave uništavaju i floru i faunu.
 
Bokeljski ribari, pored apela za zaštitu obale, traže i bolji status. Naime, oni smatraju da je on sada veoma loš, da su mahom prepušteni sami sebi, bez kredita i drugih stimulativnih mera, a dažbine prema državi su velike, iako je ribe sve manje.
 
Ribari zato traže aktivniji odnos vlasti prema obali koja je poseban resurs, ali resurs u opasnosti. Vreme za ispravke neumitno teče, i nužna je zaista hitna intervencija. U protivnom..