Naši srednjoškolci su ekstremno tradicionalni

PinterestFacebookTwitterShare

Srednjoškolci iz šest gradova Srbije pokazali su malo tolerancije prema nacionalnim, verskim i seksualnim manjinama u istraživanju koje je  sproveo Helsinški odbor za ljudska prava, ali su se ujedno deklarisali i kao ekstremno tradicionalne osobe, ističući da su im porodica i bark svetinja.
 
Ispitani srednjoškolci smatraju da su im najveći nacionalni neprijatelji Albanci (21.2 odsto) i Hrvati (15 odsto). Zatim slede Romi, sa 12.3 odsto, prema kojima postoji duboko ukorenjena netrpeljivost obojena šovinističkim i rasističkim stavovima. Većina ispitanika smatra da su Romi mentalno manje sposobni za učenje (20 odsto), ali I da njihov položaj proizilazi iz sopstvenog izbora da se ne edukuju, nego da prosjače ( 41 odsto).  Mali broj ispitanika je naveo kako im nacionalnost nije bitna ( 17.4 odsto), a u  izboru naroda koje smatraju prijateljskim naveli su Grke (15.3 odsto) i Ruse ( 14.9 odsto).
 
Prema pripadnicima LGBT populacije ispitanici na gaje velike simpatije, pa tako čak 41 odsto homoseksualnost smatra bolešću, a oko 62 odsto smatra da država ne sme da dozvoli osobama istog pola da stupaju u bračnu zajednicu I usvajaju decu.
 
Zabrinjavajući je stav koji su srednjoškolci pokazali prema ženama i njihovom položaju u društvu. Čak 10 odsto ispitanika je reklo da žena povremeno zaslužuje batine,  ali su ujedno i pokazali svest o problemu koje predstavlja nasilje u porodici, te je čak 60 odsto ispitanika pokazalo spremnost da takav slučaj prijavi.
 
Takođe,  krilaticu “Porodica i brak su svetinja” podržalo je 77 odsto srednjoškolaca, a u skladu sa tim čak 30 odsto njih smatra da je žena ispunjena tek kad postane majka, dok se čak 80 odsto ispitanih slaže da muškarac treba da se uključi u roditeljstvo.
 
Da je abortus greh složilo se čak 50 odsto ispitanih srednjoškolaca, deo njih čak smatra da jedino pravo da o njemu odlučuje ima muškarac.
 
Prema mišljenju sociologa Ratka Božovića, ovakvi stavovi su samo realna slika trenutnog stanja u našem društvu.
 
“Sve ono što su poprimili kao destruktivna, desna, radikalna, ekstremna svojstva govori o velikoj zaostalosti društva. Najmlađi nisu imali šansu da odu u svet i da se sa njime upoređuju, da o njemu nešto saznaju i da opstaju sa nešto više tolerancije i uz normalni rast. Sve to govori o jednoj žestokoj frustraciji koja se događa u našem životu, jer je nasilje postala forma života koja se jednostavno pretvara u agresiju”, rekao je  Božović u izjavi za B92.
 
Istraživanje je sprovedeno od aprila do juna ove godine, među učenicima srednjih škola u Beogradu, Novom Sadu, Zrenjaninu, Kruševcu, Nišu i Novom Pazaru.