Agronomi kreću da promene Srbiju

PinterestFacebookTwitterShare

Ministar poljoprivrede, trgovine, šumarstva i vodoprivrede Srbije Dušan Petrović kaže da će danas biti potpisani ugovori sa mladim agronomima.


On je dodao da je do sada raspoređeno 1.485 agronoma.

Petrović je rekao da je ostalo još 86 područja koja nisu popunjena, ali imaju 286 diplomiranih poljoprivrednih inženjera koji mogu da se obuče i odu van mesta prebivališta.
On je naveo da oko 400.000 porodica, koje se bave poljoprivredom, trebalo bi da budu korisnici ove savetodavne službe i da očekuje do Nove godine period uhodavanja i ubrzo prve rezultate, izrazivši uverenje da će to da preobrazi poljoprivredu u Srbiji.

Petrović je rekao nije moguće da svi agronomi rade u Beogradu ili Novom Sadu i da je važno imati ljude koji će raditi u Tutinu, Sjenici, Beloj Palanci, Dimitrovgradu, Bosilegradu, jer svi građani koji se bave poljoprivredom trebalo bi da dobiju ovu vrstu pomoći.

Ministar Petrović je ranije ove godine ukazao da u Srbiji ima blizu dve hiljade nezaposlenih agronoma, što je nedopustivo s obzirom da se u zemlji poljoprivredom bavi dva miliona ljudi, a od agrara živi 700.000 porodica.

Ministarstvo poljoprivrede je polovinom septembra objavilo poziv za nezaposlene diplomirane inženjere poljoprivrede da se prijave za obuku u poljoprivrednim savetodavnim i stručnim službama, radi zapošljavanja.

U Ministarstvu poljoprivrede očekuju da će spajanje stučnjaka i poljoprivrednika omogućiti značajaniji pomak u poljoprivrednoj proizvodnji, ali i smanjenjiti troškove proizvodnje u gazdinstvima i poboljšati života na selu.

Srbija, prema navodima stručnjaka Privredne komore Srbije (PKS), sada ima oko 4,2 miliona hektara obradivog zemljišta, a najnovije procene pokazuju da je u parlogu približno 600 hiljada hektara, dok je zastupljenost inženjera i drugih stručnjaka u domaćem agraru daleko manja nego u razvijenim zemljama.

Takođe, broj stoke u našoj zemlji je u protekle dve decenije opao po godišnjoj stopi od tri do četiri odsto i sada smo po udelu stočarske produkcije u ukupnoj poljorivrednoj proizvodnji daleko ispod razvijenih zemalja EU. U PKS ukazuju da posebno zabrivanja drastičan pad priplodne stoke, a i proizvodnje mesa koja opala u minule dve decenije oko 150 hiljada tona, na približno 457 hiljada tona.