Svaki osmi radnik ima stalan posao

PinterestFacebookTwitterShare

Gotovo svaki osmi radnik u našoj zemlji nema potpisan ugovor sa firmom o stalnom zaposlenju. Otkaz posle tri meseca probnog rada poslodavca ništa ne košta.
 
Za tri meseca se sastanu, upoznaju i često – rastanu. Poslodavcu je danas, tako makar smatra Zakon, toliko dovoljno da vidi da li je izabrao pravog čoveka.

Ako se i dalje dvoumi, za procenu ima još najviše devet meseci. Godinu dana je najduži period na koji se radnik može zaposliti na određeno vreme. Statistika kaže da u Srbiji tako radi svaki osmi zaposleni, nešto grublje procene su da ih je i 600.000, a praksa je da razlog nije vrednovanje kvaliteta radnika već manji troškovi izvesnog „raskida“.
 
Tokom tri meseca probnog rada, naravno govorimo o idealnim uslovima, radniku sleduje plata, teče mu staž i ima zdravstveno osiguranje. Njegov otkaz ne košta ništa. Kada se radni odnos produži na najviše godinu dana zaposleni već stiče pravo na regres. I to je dovoljan motiv da gazda, ako priroda posla to dozvoljava, svaka tri meseca menja radnu snagu. Ni godišnja dinamika nije preskupa, ali zato raskidanje posla na neodređeno vreme iz kase preduzeća izvlači hiljade i hiljade dinara otpremnine.

Trenutni način njenog obračuna, međutim, poslodavci vide kao glavni razlog retkog zapošljavanja starijih građana, ali i sve ređeg zaključivanja ugovora na neodređeno vreme. Po važećem zakonu, u slučaju otkaza, radniku sledi naknada obračunata po ukupnim godinama staža. Poslodavci, s druge strane, zahtevaju da u tu sumu uđu samo godine provedene u poslednjoj firmi.

“Otpremnine u Srbiji su visoke u odnosu na finansijsku situaciju preduzeća. Postoji velika frekvencija radnika. Ljudi često menjaju posao i svega trećina u jednom preduzeću ostane više od tri godine. Oni traže bolji posao, a poslodavci bolje radnike. Smetnja su otpremnine, koje, za sve godine staža, treba da isplati svaki poslodavac. Znam primer žene koja je posle osam meseci zatvorila ugostiteljski lokal u Beogradu. Izmirila je sve poreze i doprinose, ali sada radnici duguje 190.000 dinara. Toliko joj treba za otpremninu, jer žena ima 27 godina staža, a kod nje nije radila ni punu godinu.”, kaže Dragoljub Rajić, iz Unije poslodavaca.
 

O izmeni zakona u ovom delu razmišlja i Vlada. Na tapetu bi, međutim, uskoro moglo da se nađe i produžavanje rada na određeno vreme. Fleksibilnije tržište rada je jedan od zahteva Međunarodnog monetarnog fonda, ali i domaćih i stranih investitora. I dok zaposleni strahuju da bi to samo povećalo njihovu nesigurnost i neizvesnost na poslu, poslodavci veruju da bi to povećalo zaposlenost.

” Mislimo da bi zapošljavanje na određeno vreme do najviše tri godine bilo dobro rešenje. Tako je u Hrvatskoj, odnedavno u Slovačkoj, a mislim i u Makedoniji. Polovina firmi u Srbiji se ugasi u roku od tri godine. Znači da će vlasnik tokom tog vremena videti kuda mu ide preduzeće i ima li potrebe za tim radnikom. Ovako on zaposli nekog posle prve godine, a koji mesec kasnije mora da zatvori radnju”, dodaje Rajić.