Poljoprivreda može biti unosan posao

PinterestFacebookTwitterShare

Svaka grana poljoprivrede u Srbiji može biti unosan posao, ali je i dalje siromaštvo na selu dva puta veće nego među gradskim stanovništvom.
 
Da bi svojoj porodici omogućili pristojan život na selu, uz primenu svih agrotehničkih mera i zaštita, potrebno je više od 30.000 evra. Čak ni ovakvo ulaganje nije garant da će se ova proizvodnja isplatiti. Sa prilično haotičnom proizvodnjom, neorganizovanim otkupom, zastarelom mehanizacijom, skromnom pomoći države napredak u agraru je gotovo nemoguć, bez obzira na veliki potencijal.
 
Holandija sa dvostruko manje obradivog zemljišta ostvaruje 62 milijarde u poljoprivredi, dok je Srbija lane imala samo pet milijardi evra BDP u agraru.
 
 
Stočarstvo
Kriza među stočarima traje već nekoliko decenija. Ova grana u agraru Srbije učestvuje tek sa 29 odsto, dok je taj procenat u razvijenim zemljama barem 70 odsto. „Na duži rok govedarstvo u Srbiji može biti veoma isplativo”, kaže Vojislav Stanković, iz PKS.
 
„Neophodna su ulaganja u tov junadi, posebno u proizvodnju bejbi bifa, jer, prema procenama, ova vrsta mesa biće deficitarna u Evropi već 2014. godine”, navodi Stanković ističući da Srbija sada ne može ni da ispuni kvotu od 8.700 tona.
 
Evropa je veliki potrošač svinjskog mesa i godišnje prosečno po glavi stanovnika pojede 35 kilograma. Ipak, Srbija ima problem svinjske kuge i potrebno je najmanje tri godine od poslednje pojave, da bi nam bila skinuta zabrana izvoza.
 
Poljoprivredne kulture
Većina poljoprivrednika koja je ove godine gajila paradajz nije uspela ni da pokrije osnovno ulaganje. Miodrag Petrović, iz okoline Aranđelovca, kaže da je za zasad paradajza, uz pripremu terena, navodnjavanje, zaštitu biljaka od bolesti i štetočina, po hektaru izdvojio najmanje 5.000 evra. Kada je došlo vreme branja, kilogram paradajza otkupljivan je i za tri dinara.
 
Srbija ima idealne uslove za voćarstvo. Za razliku od voća iz drugih delova Evrope, naše voće ima i ukus i izgled. Da bi se podigao voćnjak, uz primenu svih agrotehničkih mera po hektaru je potrebno barem 25.000 evra.
 
Srbija može od izvoza voća da zaradi oko milijardu dolara”, kaže Stanković. „Naravno, pod uslovom da se okrene savremenoj proizvodnji i boljoj organizaciji samih proizvođača. Osnivanje sabirnih i distributivnih centara je, takođe, neophodno, jer ne smemo dozvoliti da hladnjače dolaze na njivu kako bi otkupljivali voće. Srbija bi svake godine morala da površine pod vinovom lozom i voćem poveća bar za 1.000 hektara. Nijedan region u svetu nema takve uslove za proizvodnju trešnje, kao Ritopek. I Grocka ima savršene uslove za breskvu. Ne bi trebalo izostaviti ni naš brend – šljivu iz užičko-požeškog regiona ili kolubarskog…”
 
Agronomi su našli računicu: proizvodnja jednog kilograma maline je skupa, košta 1,1 evro (zasad, hemija, transport, radna snaga), uz prosečan prinos od 10 tona po hektaru. Ove godine, proizvođači su naplatili koliko su i uložili, ali zarade nema.
 
“Igramo svetsku utakmicu, naši konkurenti uživaju pomoć svojih država, a naša za malinu ne izdvaja nijedan dinar. Nemamo subvencije za nove zasade, za hemiju, rečju – ni za šta! Po izvozu, malina je kao poljoprivredni proizvod na trećem mestu iza kukuruza i šećera, ali je u stvarnosti prva: sav rod maline stiže sa svega 12.000 hektara, dok žitarice gajimo na desetostruko većoj površini – kaže Dragiša Terzić, predsednik Unije malinara Srbije.