Grčka kriza: Pomoć ili insolventnost?

PinterestFacebookTwitterShare

Grčka referendumom i odbijanjem, ako do njega dođe, neće zapravo napraviti presedan. Prvi je tim putem krenuo Island, koji danas ubire plodove dobre odluke.
 

Naime, Islanđani su na referendumu odbili da preuzmu dugove svojih banaka kao svoj teret već su banke naterali u stečaj, a država je garantovala isključivo za manje iznose štednje koje su Islanđani držali u bankama.
Suprotnim putem krenula je Irska, koja je umesto račune svojih građana krenula da spašava banke pa je svakog svog građanina, od dece do penzionera zadužila za otprilike 25.000 evra, koji će godinama i decenijama koje dolaze opterećivati irsku privredu.

U islandskom slučaju ceh su platili ulagači u banke, koji su u bankarski sistem od 2003. kada je iznos kapitala banka iznosio 174 posto islandskog BDP-a do 2007, tik pred globalnu finansijsku krizu, taj iznos povećali na 744 posto BDP-a.

Uprkos pritisku stranih banaka, koje su bile najveći poverioci islandskih banaka, da Islandu nikada više neće pozajmiti novac, da bi potom pretnju smanjili na deset, pa pet godina, danas Island praktično nema problema u osiguravanju novog kapitala (uspešno je prodana tranša obveznica u iznosu od jedne milijarde evra), a njihovu borbu s krizom pohvaljuje i MMF čiji angažman je uspešno završen.

Grčka danas ima dve opcije. Može da prihvati evropski paket pomoći, koji ‘de fakto’ znači da Grčka svoje dugove prebacuje u budućnost generacijama koje dolaze kako bi spasila svoje, ali i mnoge evropske banke ili može da proglasi insolventnost i otera sve koji su joj nerazumno pozajmljivali novac u stečaj i tako sebi prekine svaki novi izvor kapitala.

Međutim, u tom slučaju je izgledan i izlazak iz evrozone pa će grčka centralna banka moći da naštampa “potrebne“ količine drahmi za pokriće svih socijalnih potreba.