Širi se istraga privatizacija u vojvođanskim poljoprivrednim firmama

PinterestFacebookTwitterShare

„Istraga o kriminalnim radnjama, koje su, po tvrdnjama malih akcionara, pratile privatizaciju vojvođanskih poljoprivrednih preduzeća i zadruga, vodi se u 32 preduzeća”, izjavio je za „Dnevnik” predsednik Odbora za predstavke i predloge u Skupštini Srbije Saša Dujović.
 
Donedavno je na tapetu državnih organa bilo deset vojvođanskih zadruga, a po Dujovićevim rečima, u poslednjih petnaestak dana istraga je započeta u još nekoliko preduzeća koja su mali akcionari naveli kao sporna.
 
„U postupku su 32 privredna subjekta, a materijal za svaku pojedinačnu zadrugu ili preduzeće prosleđen je Specijalnom tužilaštvu za organizovan kriminal i MUP-a, odnosno njegovoj Upravi za borbu protiv organizovanog kriminala. Rezultate očekujemo do kraja novembra”, kaže Dujović. „Ako sumnje malih akcionara o kriminalnim radnjama u procesu privatizacije budu potvrđene, očekujemo da svako radi svoj posao. Dakle, da se privatizacije raskinu i da država preuzme obavezu postavljanja zaštitnika državnog kapitala, da se zemlja vrati malim akcionarima i onima koji su osnovali zadruge. Potom očekujemo i da se Ministarstvo poljoprivrede uključi u taj segment i da nekim projektima i programima pomogne revitalizaciju zadruga i preduzeća.”
 
Podsetimo, mali acionari su se, ukazujući na problem privatizacije u poljoprivrednim preduzećima i zemljoradničkim zadrugama u Vojvodini, obratili na nekoliko adresa, a ovim pitanjem nakon njihovih žalbi ozbiljno se pozabavio Odbor za predstavke i predloge Skupštine Srbije. Oni, naime, tvrde da su privatizaciju u poljoprivredi pratile brojne kriminalne radnje. U pitanju je najpre bilo deset vojvođanskih preduzeća, odnosno zadruga, za koje je izveštaj dala i Agencije za privatizaciju, navodeći da za većinu spornih slučajeva nije nadležna.
 
Problemi su evidentirani u „Magliću” iz Maglića, „Vojvođanki” iz Malog Iđoša, „Feketiću” iz Feketića, „Njegošu” iz Lovćenca, Agrokombinatu „Subotica”, „Vojvodini” iz Bačkog Brestovca, „Miletiću” iz Srpskog Miletića, „Zmajevu” iz Zmajeva, „Zobnatici” iz Bačke Topole, a najgora je situacija u „Ratkovu”, čija je kompletna dokumentacija predata Tužilaštvu i MUP-u. Međutim, Odbor za predstavke i predloge, odnosno mali akcionari, zatražili su dodatne informacije o još 50 zadruga, a sada je istraga državnih organa proširena.
 
„Određene stečajne sudije sa stečajnim upravnicima su privatizovale zadružnu imovinu mimo zakona, koji izričito kaže da se zadruge ne mogu prodavati”, navodi kao srž problema Saša Dujović, a reč je o stotinama hiljada hektara zemljišta. „Obišli smo brojne zadruge, trudili se da što podrobnije sagledamo sve te probleme pojedinačno. Situacija u selima u kojima su nekada te zadruge bile oslonac razvoja, visoko rangirane u privrednom sistemu zemlje, danas je katastrofalna. Njive se ne obrađuju, preprodaju se ili izdaju u zakup, broj radnika je drastično smanjen. Elem, nastojali smo da utvrdimo da li su u procesu privatizacije poštovani ugovori i došli smo do sasvim suprotnog zaključka.”
 
Dujović napominje da pokrajinski i republički odbor za predstavke i predloge samo ukazuju na problem a da je zadatak državnih organa, pre svega Republičkog tužilaštva i policije, da se time pozabave.
 
Po njegovim rečima, najdrastičniji primer sumnjivih radnji u vreme privatizacije mogao bi biti AIP „Njegoš„ iz Lovćenca, koji je 2003. godine ušao u proces vlasničke transformacije, a gde je stečajni postupak otvoren 2007.
 
„Zobnatica” je, recimo, na prvoj aukciji 2008. godine prodata za 21 milion evra, ali je tu privatizaciju Agencija poništila. Druga aukcija je bila u decembru 2010. godine, kada se pojavio samo jedan kupac – „Nju kompani” čiji je direktor Andrija Raičević, i kupio je za nepuna dva miliona evra.
 
„Ratkovo” DPP na aukciji je 2003. godine kupio Borisav Ilić iz Odžaka. Vrednost društvenog kapitala za prodaju bila je 2,1 miliona evra, a kupac je kupio za 432.569 evra. Sadašnja struktura kapitala je takva da u njoj „Novi agrar” iz Osijeka učestvuje s 96 odsto, ili deset miliona evra, a „Alfa žito” iz Odžaka s oko četiri odsto, ili 398.842 evra…